Milutin Milanković

Velikan svetske nauke sa Beogradskog
univerziteta

virtuelna izložba

Milanković je nastavio da radi na istraživanju uticaja sekularnih promena elemenata putanje Zemlje na njeno osunčavanje i promena temperature koje stoga nastaju na različitim geografskim širinama i razradio formule za izračunavanje srednjeg osunčavanja. Njegovi objavljeni rezultati zainteresovali su mnoge naučnike u svetu.

22.09.1922. dobio je pismo od Vladimira Kepena, svetski čuvenog klimatologa i upravnika Pomorske meteorološke opservatorije iz Hamburga, kojim ga poziva na saradnju na knjizi „Paleoklimatologija“, koju je počeo da piše sa geofizičarem Alfredom Vegenerom.

Tražio je od Milanкovića da svoje proračune od 130.000 godina proširi na 600.000 godina. Milanкović je prihvatio da izračuna sekularni tok osunčavanja Zemlje na spoljnjoj granici atmosfere za poslednjih 650.000 godina za uporednike od 55, 60 i 65 severne geografske širine, na kojima se odigravaju najvažniji događaji ledenih doba kvartara. Rezultate je referisao u Akademiji 13. novembra 1922. i objavio u Glasu SKA, da bi se mogli citirati u Kepenovoj i Vegenerovoj knjizi.

tekst o dopisnici

Za prvu dopisnicu koju je primio od nemačkog klimatologa Kepena sam je napisao: «Jednom će se ta jednostavna dopisna karta, koju ja čuvam kao relikviju, naći u mojoj zaostavštini. Kartu je iz Hamburga odaslao Vladimir Kepen, veliki nemački klimatolog, a u njoj je bilo reči o mojoj tek objavljenoj teoriji. Vremenom uslediše jedno za drugim 49 pisama i dopisnica, tako da našu uzajamnu korespondenciju čini stotinu međusobnih dopisa».

Alfred Vegener je 1910. izradio teoriju pomeranja kontinenata. Kontinenti su obrazovali jedan kontinent, Pangeu, zatim se razdvojili i došli u sadašnji položaj, menjajući tako i svoj položaj prema polovima Zemlje i samim tim i klimatske zone. Za to vreme osa rotacije Zemlje nije bitno menjala svoj položaj u odnosu na ravan ekliptike po kojoj se Zemlja kreće, kružeći oko svoje ose i oko Sunca.

Svoje radove redovno je poklanjao Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu.

Razvoj globalne tektonike tek je u drugoj polovini 20. veka definitivno objasnio mehanizam kretanja kontinenata. Iz dubine Zemlje stalno se u okeanima kroz pukotine na kori izliva magma. Ona se hlađenjem pretvara u stene i potiskuje starije slojeve stena, koji se kreću ka kontinentima. Pri sudaru sa masom kontinenata ogromni blokovi stena se lagano podvlače pod kontinete i potiskuju ih. Kako se duboki delovi kontinenata oslanjaju na gornje slojeve omotača Zemlje, to kontinenti zajedno sa delom gornjeg omotača Zemlje plove po fluidnom delu njenog omotača. Time je dokazano da se polovi Zemlje ne pomeraju, nego da kontinenti menjaju položaj u odnosu na polove, krećući se po površini Zemljine lopte.

Godine 1925. izabran je za člana Srpske kraljevske akademije i Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti iz Zagreba.

Pristupnu besedu u Srpskoj kraljevskoj akademiji održao je 7.03.1925. sa temom „Kalendar Zemljine prošlosti“.

Milankovićevi rezultati postali su poznati u svetskoj nauci.

Volfgang Sergel, 1925, profesor u Breslavi i u Frajburgu, u svom delu „Raščlanjavanje i apsolutna hronologija ledenog doba“ piše:
„Retko su kada dva pokušaja rešenja istog problema, sasvim nezavisna jedan o drugog i preduzeta na potpuno različitim osnovama, dovela do toliko podudarnih rezultata. U tome leži jemstvo za tačnost raščlanjavanja ledenog doba izvršenog tim sistemima; ona se podupiru uzajamno. Smatram astronomsko raščlanjavanje ledenog doba za dokazano, a problem apsolutne hronologije toga doba za rešen“

14.12.1926. Kepen predlaže Milankoviću da računanje produži na milion godina i pošalje Bartelu Eberlu, geologu koji je ispitivao sliv Dunava svoje rezultate, jer su Eberlova istraživanja pokazala i neka predledena doba pre više od 650.000 godina. Eberl je sve to objavio 1930. u Augzburgu zajedno sa Milankovićevim krivama.

Godine 1927. Kepen je pozvao Milankovića da za prvu svesku „Priručnika iz klimatologije“ napiše celovito poglavlje o astronomskoj suštini problema klime. Ovaj rad predstavlja potpuno rešenje osnovnog problema ledenih doba za 600.000 godina unazad. Rukopis je posle intenzivnih diskusija sa Kepenom i Vegenerom završio 1930. Delo je izašlo pod naslovom „Matematička klimatologija i astronomska teorija klimatskih promena“ na nemačkom jeziku kao zasebna knjiga, a 1939. izašao je u Moskvi prevod na ruski jezik.

Novembra 1929 dobio je poziv od profesora Bena Gutemberga iz Darmštata da sarađuje na desetotomnom izdanju priručnika iz geofizike i da u njemu objavi svoje razmatranje problema sekularnih pomeranja Zemljinih polova rotacije. Posle žive prepiske

odlučeno je da Milanković za prvi tom piše o položaju i kretanju Zemlje u prostoru vasione, o obrtanju Zemlje i zakretanju njene ose i o sekularnim pomeranjima polova Zemlje, a da za deveti tom piše o sekularnim promenama Zemljine klime. Proračun sekularnih promena astronomskih elemenata putanje Zemlje uradio je Vojislav Mišković, profesor astronomije i upravnik Univerzitetske astronomske opservatorije. U nove proračune promena klime i granica večnog leda uneo je i nove podatke Žozefa Devoa o refleksionoj sposobnosti snežnog pokrivača.

Svoje rezultate prikazao je i u SKA. Predavanje o prividnom pomeranju polova održao je na kongresu balkanskih matematičara u Atini 1934.

1934. godine objavio je povodom smrti Alfreda Vegenera tokom ekspedicije na Grenlandu članak posvećen njegovom delu.

Milanković je sačuvao svu svoju korespondenciju, kroz koju se može pratiti razvoj njegovih ideja. Ova pisma sačuvana su u njegovoj arhivi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Prevod oko stotinu izabranih pisama koje je primio od najistaknutijih geologa, klimatologa, paleontologa i geofizičara svoga vremena objavljen je u «Izabranim delima, knj. 6».

24.01.1931. pismo Sergela, kojim potvrđuje da se njegovi rezultati sa terena slažu sa Milankovićevim izračunavanjima. 1938. Sergel je objavio monografiju „Ledeno doba“ i na osnovu Milankovićevih krivio odredio i kad je živeo Haldelberški pračovek.

Jedan od Milankovićevih poštovalaca, mladi geolog Cojner, Jevrejin koji je izbegao iz Nemačke u London, napisao je na nemačkom raspravu „Novi rezultati astronomske teorije klimatskih promena“ i pošto nije mogao da je na nemačkom objavi u Nemačkoj, objavljena je u Glasu SKA na srpskom u Milankovićevom prevodu, a na nemačkom u Biltenu SKA 1938 odnosno 1939. godine.

U Cojnerovoj raspravi dat je pregled literature. (str. 684-685) iz koje je Milanković video ko je sve koristio njegove rezultate.

nazad

Radovi u kojima je Milanković citiran

Milanković i Dunav