Milutin Milanković

Velikan svetske nauke sa Beogradskog univerziteta

virtuelna izložba

Milankovićevi preciizbeglisu iz Turskog carstva i naselili se u Dalju na Dunavu kod Osijeka u osamnaestom veku.

Već od trećeg kolena članovi ove stare srpske porodice sticali su fakultetsko obrazovanje, te je među njima bilo uglednih advokata, inženjera, sveštenika, profesora.

Milutin je bio najstariji od šestoro dece zemljoposednika i trgovca Milana i Jelene, rođene Muavčević skenirana slika. Otac mu je rano umro te je brigu o porodici i imanju preuzela majka, uz pomoć svog brata Vasilija Muavčevića, kojeg je Milutin smatrao poočimom

Prva četiri razreda osnovne škole Milutin je kao bolešljivo dete učio kod privatnih učitelja na porodičnom imanju, a srednju školu (realku) završio je u Osijeku pod budnim okom svog profesora matematike Vladimira Varićaka.

Kao vrstan matematičar odlučio je da studira tehniku na Visokoj tehničkoj školi u Beču,

gde je diplomirao 1902. i doktorirao 1904, kao prvi Srbin doktor tehničkih nauka.

Tema doktorata je bila „Teorija linija pritisaka“ kojom se omogućuje određivanje oblika i osobina linija pritisaka i naprezanja pri kontinuirano raspoređenom opterećenju, što se koristi pri izradi građevinskih projekata mostova, svodova, potpornih zidova itd. Prikazao je sve što se do tada znalo o tom problemu i dao sopstveno rešenje. U ispitnoj komisiji za odbranu doktorata bili su profesori Johan Brik, Jozef Finger, Emanuel Čuber i tadašnji rektor Bečkog univerziteta Tetmajer, a disertaciju je uspešno odbranio 3.12.1903. Disertacija je objavljena 1907. u naučnom časopisu Zeitschrift fuer Mathematik und Physik.

U Beču je intenzivno koristio biblioteke, mnogo je čitao ne samo stručnu literaturu već i beletristiku. U unutrašnjem džepu vrlo često je nosio Geteovog Fausta. Redovno je odlazio u operu i dramsko pozorište, ali je imao i bogat društveni život.

Radovi u kojima je
Milanković citira

Milanković i Dunav