ВИРТУЕЛНА ИЗЛОЖБА Ђорђе Станојевић - ректор који је осветлио Београд

У част Дана државности Републике Србије 15. фебруара, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда покреће циклус изложби Они су градили Србију отварањем изложбе "Ђорђе Станојевић - ректор који је осветлио Београд".

Сваке године за Дан државности Библиотека ће домаћој и светској јавности путем интернета представити изложбу која сведочи о животу и делима оних који су дали значајан допринос изградњи Србије.

   

Виртуелна изложба Ђорђе Станојевић – ректор који је осветлио Београд целовит је скуп дигиталних материјала о Ђорђу Станојевићу (1858–1921), ректору Универзитета у Београду, пиониру електрификације Србије, захваљујући коме је Београд 1893.био један од првих градова на свету са јавним електричним осветљењем.

 

Двојезична изложба, на српском и енглеском језику, домаћој и светској јавности, поред осталих материјала, представиће и дигитализоване копије књига Ђорђа Станојевића, од којих су неке прави бисери нашег културног наслеђа.

 

Виртуелна изложба Ђорђе Станојевић – ректор који је осветлио Београд биће доступна од 14. фебруара 2014. године на интернет адреси http://www.unilib.rs/o_nama/izlozbe/oni_su_gradili_srbiju/djordje_stanojevic/

Ђорђе Станојевић – ректор који је осветлио Београд

Виртуелна изложба представља свеобухватну колекцију дигиталних материјала о Ђорђу Станојевићу (1858–1921). Обрађене су теме везане за академски рад Ђорђа Станојевића, као и његове пионирске активности на пољима електрификације, астрономије и фотографије. Посетиоци изложбе моћи ће да прегледају анотирану интернет библиографију која обједињује све садржаје тренутно доступне путем интернета о овом нашем великану, као и изабрану библиографију штампаних материјала, књига и чланака, доступних у Универзитетској библиотеци и другим библиотекама у Србији. Изложба је двојезична, на српском и енглеском језику, а у плану је и превод и на руски језик.

На изложби ће бити представљене дигитализоване верзије књига Ђорђа Станојевића, од којих су неке, до сада мање познате широј јавности, прави бисери културног и научног наслеђа Србије. Србија у сликама је прва српска фотомонографија,Звездано небо независне Србије је наша прва научно-популарна књига из области астрономије, а монографија штампана у Паризу, на француском језику Бомбардовање Универзитета у Београду, представља једно од најважнијих непосредних сведочења о страдању Београдског универзитета у Првом светском рату доступно широј европској јавности.

Ђорђе Станојевић био је ректор Универзитета у Београду у једном од најславнијих и најтежих периода његовог постојања, од 1913. до 1921. године. Као велики пријатељ Николе Тесле, организовао је његову једину посету Београду. Заслужан је за изградњу прве хидроцентрале у Србији, само пет година после изградње оне на Нијагариним водопадима, као и увођење јавног електричног осветљења и електричне струје у Београд. Станојевић је увео струју и у многе друге градове у Србији. Учесник је изградње термоелектране у Чачку, хидроцентрала код Зајечара, Сокобање, Ниша, Великог Градишта, Ивањице, Власотинца, а разматрао је и изградњу хидроцентрале на Ђердапу. Ђорђе Станојевић био је физичар, астроном, метеоролог и популаризатор науке у савременом смислу. У многим областима свог, готово ренесансног деловања, био је пионир у Србији. Он је и први српски астрофизичар, први писац модерних универзитетских уџбеника из физике, аутор прве фотографије у боји код нас, као и прве фотомонографије са сликама у боји; аутор наше прве књиге о ваздухопловству, човек који је у Србији остварио прву радио-емисију и први рендгенски снимак.

 

„Научна утакмица отворена је за све народности без разлике, па дакле и за Србе. Али морамо признати да смо ми до сада у њој слабо, да не речем никако, учествовали. Разлог томе није у оскудици способних људи за тај посао већ једино у томе што научна истраживања коштају новца, она су скупа, а ми новца немамо. Немамо га не стога што смо пука сиротиња, већ стога што свој, од народа веома тешко покупљени новац, трошимо на, не само узалудне и бескорисне, већ очевидно штетне политичке борбе и агитације.“

 

(Из приступног предавања Ђорђа Станојевића на Великој школи, одржаног 16. марта 1893, приликом ступања на Катедру физике.)