VIRTUELNA IZLOŽBA Đorđe Stanojević - rektor koji je osvetlio Beograd

U čast Dana državnosti Republike Srbije 15. februara, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda pokreće ciklus izložbi Oni su gradili Srbiju otvaranjem izložbe "Đorđe Stanojević - rektor koji je osvetlio Beograd".

Svake godine za Dan državnosti Biblioteka će domaćoj i svetskoj javnosti putem interneta predstaviti izložbu koja svedoči o životu i delima onih koji su dali značajan doprinos izgradnji Srbije.

   

Virtuelna izložba Đorđe Stanojević – rektor koji je osvetlio Beograd celovit je skup digitalnih materijala o Đorđu Stanojeviću (1858–1921), rektoru Univerziteta u Beogradu, pioniru elektrifikacije Srbije, zahvaljujući kome je Beograd 1893.bio jedan od prvih gradova na svetu sa javnim električnim osvetljenjem.

 

Dvojezična izložba, na srpskom i engleskom jeziku, domaćoj i svetskoj javnosti, pored ostalih materijala, predstaviće i digitalizovane kopije knjiga Đorđa Stanojevića, od kojih su neke pravi biseri našeg kulturnog nasleđa.

 

Virtuelna izložba Đorđe Stanojević – rektor koji je osvetlio Beograd biće dostupna od 14. februara 2014. godine na internet adresi http://www.unilib.rs/o_nama/izlozbe/oni_su_gradili_srbiju/djordje_stanojevic/

Đorđe Stanojević – rektor koji je osvetlio Beograd

Virtuelna izložba predstavlja sveobuhvatnu kolekciju digitalnih materijala o Đorđu Stanojeviću (1858–1921). Obrađene su teme vezane za akademski rad Đorđa Stanojevića, kao i njegove pionirske aktivnosti na poljima elektrifikacije, astronomije i fotografije. Posetioci izložbe moći će da pregledaju anotiranu internet bibliografiju koja objedinjuje sve sadržaje trenutno dostupne putem interneta o ovom našem velikanu, kao i izabranu bibliografiju štampanih materijala, knjiga i članaka, dostupnih u Univerzitetskoj biblioteci i drugim bibliotekama u Srbiji. Izložba je dvojezična, na srpskom i engleskom jeziku, a u planu je i prevod i na ruski jezik.

Na izložbi će biti predstavljene digitalizovane verzije knjiga Đorđa Stanojevića, od kojih su neke, do sada manje poznate široj javnosti, pravi biseri kulturnog i naučnog nasleđa Srbije. Srbija u slikama je prva srpska fotomonografija,Zvezdano nebo nezavisne Srbije je naša prva naučno-popularna knjiga iz oblasti astronomije, a monografija štampana u Parizu, na francuskom jeziku Bombardovanje Univerziteta u Beogradu, predstavlja jedno od najvažnijih neposrednih svedočenja o stradanju Beogradskog univerziteta u Prvom svetskom ratu dostupno široj evropskoj javnosti.

Đorđe Stanojević bio je rektor Univerziteta u Beogradu u jednom od najslavnijih i najtežih perioda njegovog postojanja, od 1913. do 1921. godine. Kao veliki prijatelj Nikole Tesle, organizovao je njegovu jedinu posetu Beogradu. Zaslužan je za izgradnju prve hidrocentrale u Srbiji, samo pet godina posle izgradnje one na Nijagarinim vodopadima, kao i uvođenje javnog električnog osvetljenja i električne struje u Beograd. Stanojević je uveo struju i u mnoge druge gradove u Srbiji. Učesnik je izgradnje termoelektrane u Čačku, hidrocentrala kod Zaječara, Sokobanje, Niša, Velikog Gradišta, Ivanjice, Vlasotinca, a razmatrao je i izgradnju hidrocentrale na Đerdapu. Đorđe Stanojević bio je fizičar, astronom, meteorolog i popularizator nauke u savremenom smislu. U mnogim oblastima svog, gotovo renesansnog delovanja, bio je pionir u Srbiji. On je i prvi srpski astrofizičar, prvi pisac modernih univerzitetskih udžbenika iz fizike, autor prve fotografije u boji kod nas, kao i prve fotomonografije sa slikama u boji; autor naše prve knjige o vazduhoplovstvu, čovek koji je u Srbiji ostvario prvu radio-emisiju i prvi rendgenski snimak.

 

„Naučna utakmica otvorena je za sve narodnosti bez razlike, pa dakle i za Srbe. Ali moramo priznati da smo mi do sada u njoj slabo, da ne rečem nikako, učestvovali. Razlog tome nije u oskudici sposobnih ljudi za taj posao već jedino u tome što naučna istraživanja koštaju novca, ona su skupa, a mi novca nemamo. Nemamo ga ne stoga što smo puka sirotinja, već stoga što svoj, od naroda veoma teško pokupljeni novac, trošimo na, ne samo uzaludne i beskorisne, već očevidno štetne političke borbe i agitacije.“

 

(Iz pristupnog predavanja Đorđa Stanojevića na Velikoj školi, održanog 16. marta 1893, prilikom stupanja na Katedru fizike.)