Времеплов

1838.

Универзитетска библиотека «Светозар Марковић», води порекло од Библиотеке Лицеја Кнежевине Србије. Лицеј је основан 1838. године и имао је библиотеку коју су користили професори и ђаци Лицеја и ученици Београдске гимназије. Фондове су сачињавали поклони домаћих и страних дародаваца и обавезни примерак Кнежевине Србије. Лицеј Кнежевине Србије је 1863. прерастао у Велику школу која је имала централну и семинарске библиотеке. Када је 1905. године Велика школа прерасла у Универзитет, централна библиотека је расформирана, јер Универзитет није имао одговарајући простор и средства. Постојећи фонд је подељен семинарима одговарајућих факултета. Убрзо се увидело да је Универзитету ипак потребна једна општа научна библиотека, али избијање Балканских и Првог светског рата одложили су њено оснивање.

1921.

Одлуком Филозофског факултета, коју је потврдио Сенат Универзитета, Универзитетска библиотека је основана јануара 1921. године. Убрзо након тога, маја 1921. године, Урош Џонић је именован за управника Универзитетске библиотеке, којој су привремено дате просторије на Филозофском факултету. Оне су ускоро постале недовољне за велики број књига које су као помоћ из земље и иностранства пристизале ратом опустошеном Београдском универзитету.

На иницијативу посланика Краљевине СХС у Вашингтону, др Славка Грујића, Карнегијева задужбина која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, одлучила је да одобри 100 000 долара за градњу и опремање једне библиотеке у Београду. Изасланик Карнегијевог фонда за мир, Лио Кепсер, је дошао у Београд фебруара 1921. на завршне преговоре са Одбором за подизање библиотеке. Том приликом је договорено да се подигне зграда која ће потпуно задовољити потребе Универзитета за наредних пола века, а да Универзитет преузима на себе обавезу да је опреми. Град Београд је Универзитету раније поклонио земљиште некадашњег тркалишта на којем је планирано подизање универзитетског комплекса, те је решено да се ту подигне и библиотека. Пројекат су урадили члановиОдбора, професори универзитета Драгутин Ђорђевић и Никола Несторовић.

Почетак градње свечано је обележен 23. jуна 1921, када је престолонаследник регент Александар поставио повељу на пергаменту у темељ зграде, у присуству патријарха Димитрија, министра просвете Светозара Прибићевића, ректора Слободана Јовановића и представника универзитета, америчког амбасадора Персивала Доџа, представника Карнегијевог фонда Лиа Кепсера, Београдске општине и других високих званица. Зграда је грађевински завршена и примљена фебруара 1923, али средства за инсталације и опрему су из средстава државног буџета сукцесивно обезбеђивана и трошена све до 1926.

1926.

Библиотека је свечано отворена на дан св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године. Професор Урош Џонић остао је на положају управника до почетка Другог светског рата. У раду му је помагао Библиотечки одбор, чији је председник био професор Филозофског факултета Павле Поповић, а чланови представници свих факултета. Главни задатак Библиотеке био је "да као самостална универзитетска установа помаже неговање науке и у својству научне библиотеке послужи не само студентима и професорима Београдског универзитета, већ и свима онима који се баве науком".

1946.

За време Другог светског рата Библиотека није радила са публиком, део зграде заузела је немачка војска, но зграда и фондови су углавном сачувани. Поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића 1946. године, Библиотека је добила данашњи назив: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић".

1975.

Приликом пројектовања зграде Библиотеке, планирани су магацини за 300.000 свезака, но библиотечки фонд је веома брзо растао, тако да 1975. године достиже преко милион. Преоптерећење је довело и до оштећења и пуцања зграде. Седамдесетих година почеле су припреме за санацију, доградњу и адаптацију Библиотеке. С обзиром на то да Библиотека има статус споменика културе, што не допушта било какве измене у спољашњој и унутрашњој архитектури, одлучено је да се изгради подземни магацин на два нивоа, који би имао капацитет довољан за још најмање 50 година. Завод за заштиту споменика културе града Београда предао је инвестиционо-техничку документацију 1980. године, а радови су започети 1984. Радови су трајали веома дуго, јер се испоставило да темељи нису адекватни и да се цела зграда мора поставити на армиране бетонске шипове, што је и учињено.

1996.

Управа Библиотеке је 1996. године донела одлуку да се фондови преселе у новоизграђене магацине иако они технички нису били примљени, јер је смештај нових публикација постао немогућ. После пресељења фонда, средствима града Београда обновљена је фасада зграде, санирана кровна конструкција и постављена ограда. Део испражњених магацинских просторија је адаптиран за рад корисника и запослених у Библиотеци.

2005.

Средствима дугогодишњег корисника библиотеке, судије у пензији Душана Корлата, бивши магацин од 200 квадратних метара је 2005. адаптиран за читаоницу. Град Београд је 2006. финансирао замену грејне инсталације и прилаза за кориснике са хендикепом.

2007.

Средствима донације U.S. Steel Serbia, који настављају традицију Карнегијевих челичана, урађена је 2007. санација и адаптација Студентске читаонице и простора за кориснике у приземљу, а у холу на првом спрату је направљен простор за изложбе и за одржавање мањих скупова и предавања.