najava
Sonja Kostić / Balans

Izložba Balans
u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković,
09 .decembar 2011. u 19:00 h.

Sonja Kostić svojim radom na najdrastičniji način ukida važnost temporalnosti umetničkog čina postavljajući pitanje egzistencije samog umetnika u bespredmetnim okolnostima svakodnevnog, prirodnog ili istorijskog proticanja vremena. Ovaj umetnički statement nije odlika brisanja pitanja aktuelnosti i neobaziranja na medijsku realnost koja nas okružuje, već sasvim spontani lični čin koji je mišljan kao ideja artikulacije obrisa lične, a kroz akt umetnosti i opšte egzistencije u vremenu. Time se, za okolnosti interpretacije, ovakva postavka može tumačiti kao radikalno suprotstavljena aktuelnim diskursima u umetnosti ali je očita namera umetnice da se ne obazire na ove okolnosti. Ona artikuliše strategije izražavanja koje nadilaze konstruisane parametere sistema umetnosti i na najličnijem nivou govori o važnosti sopstvenog postojanja sada i ovde.

To postojanje je, nezavisno od koncepta o ideji umetnosti kao rekapitulaciji ili konstruktu  realnosti, isključivo utemeljeno u privatnom, subjektivnom i lokalnom kontekstu iz koga nema razumnog izlaza niti je namera umetnice da taj izlaz istražuje ili promoviše. Sasvim realistične prilike života stvaraju performative i vizuelnost koja oslobađa od pritisaka konstruisanih realnosti.

Nesumnjivo je da se ovde pitanje autentičnosti iskazivanja ne dovodi u pitanje i da, čak i kada se iz ovog iskazivanja brišu sve moguće biografske i lične autorske intencije, iza umetničkih radova Sonje Kostić ostaje gorak i otrežnjujući ukus svakodnevice.
Treba ukazati na činjenicu da se radovi umetnice oslanjaju na tradiciju konceptualne umetnosti i performansa na paraboličan način kako je to činjeno u dugim decenijama za nama, ali da se ukorenjenost u savremenosti jasno odlikuje medijski iznijansiranim i aktuelnim sistemima prezentacije, koji prave suptilnu, ali i suštinsku razliku od umetnosti koja se, od samih početaka osme decenije i naročito nakon sredine devedesetih, strateški izbegavala premda je u svetu, i posebno na Zapadu, bila kontinuirano negovana i stalno aktuelizovana. Lokalne okolnosti pomerale su pažnju sa pitanja egzistencije ka pitanjima ideologije i identiteta. Sonja Kostić svojim radovima uspeva da pažljivog posmatrača vrati u žižu sopstvenog bivstva ili bivstva Drugog.

Kroz radove Balans i Gde je 2 tu je i 3, a posebno kroz performans u okviru rada Balans, umetnica će iskazati okolnosti u kojima se važne činjenice naših egzistencija ne vezuju za protok vremena, već imaju svoj dramatični i katalizatorski potencijal koji ni najopskurnije transformacije velike istorije ne mogu da dovedu u pitanje. Time Sonja Kostić pokušava da nas iz brzine i haotičnosti promena vrati u makar kratko stanje introspekcije, nužne da se osećamo kao ljudi izgubljeni u vremenu, ali svesni dramatičnosti našeg postojanja a time ponovo i ponovo suočeni samom činjenicom života koji nam je bezuslovno poklonjen da bi u njemu činili ili nečinili sopstveni balans.

Milorad Mladenović