Паралеле

У суботу, 07. септембра у 20. часова у Уметничком центру Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" ће бити отворена изложба цртежа Небојше Којовића и Александра Тодоровића "Паралеле".

Александар Тодоровић о заједничком пројекту

Повезаност радова Небојше Којовића и Александра Тодоровића  је у коришћењу фигуралности. Иако оба аутора користе фигуру не би ли наративно објаснили, илустровали неке сцене, крајњи циљеви су им различити. Један аутор на крају уводи ликовност у свет примењене, високо естетизоване илустрације, стварајући самосталне, ликовно вредне представе, док други користећи средства својствена илустрацији, завршава у свету загонетки и теретом прошлости оптерећених симбола, остављајући нас са нелагодом, без јасног решења.

Радови Небојше Којовића су илустрације, предлошци за сцене, стрипске или филмске, које он ради третирајући их на сликарски, ликован, високоуметнички начин. У питању су цртежи рађени оловком, акварели, нежне и суптилне обраде и колорита. Стилски радови имају много одлика блиских фламанском сликарству, Рембранту посебно.

Студије људи, фантастичних бића и крајолика, где се прошлост меша са будућношћу, то су представе  које Небојша гради, светови које он ствара, дајући уметнички и својствен печат нечему што се традиционало сматра примењеном уметношћу, попут сценографије, стрипа и илустрације. На крају, сами радови постају самостална уметничка дела, пуна атмосфере и емоција, а не само баналне представе, углавном својствене употребном и почесто баналном свету илустрације.

Радови Александар Тодоровића представљају студије, провокативне и узнемирујуће, света око нас, при чему се аутор ослања на историју и симболику тоталитарних режима. Близак му је језик модерног времена, и користи средства својствена илустрацији и плакату да изнесе своје идеје.

Материјали, као и саме идеје, јесу веома разноврсни, од оловке, туша, све до бојица и акварела. У својим цртежима он истражује феномен зла, иманентан свим људима, и његове најразличитије видове. Основни архетип који приказује на цтежима представља, у многим видовима, лик политичара, симбол похлепе, незаситости, и свих ниских порива у људском духу.

Иако блиски, по свом ликовном третману, илустрацији, ови радови то ипак нису, јер им недостаје управо оно што илустрације имају, а то је актуелност, и повезаност са конкретним, стварним светом.

Својом употребом симболика најразличитијих периода као и оних измаштаних, ови радови спајају наизглед неспојиве ствари, комунизам и стари рим, сексуалност са машинама, и више постављају питања него што дају одговоре.

Велики број радова на овој изложби, њих двадесет цртежа малог формата, представљају нове, никад раније излагане радове.

Александар Тодоровић

Приказ изложбе

Изложба “Паралеле” би могла поставити питање постојања паралела између два уметника и њихових приступа цртежу. Александар Тодоровић и Небојша Којовић имају различита становишта, различит израз и различит поглед на свет. Смиреност Којовићевих илустрација је у потпуном контрасту са ангажованошћу Тодоровићевих цртежа. Премда оба уметника користе фигуру као окосницу изградње ликовне композиције, та фигура је код свакога од њих носилац различитих ликовних вредности: фигура Александра Тодоровића је визуелно комуникативни симбол него опис, док је фигура Небојша Којовића илустративног карактера.

Нашавши инспирацију у актуелним друштвеним вредностима, према којима су похлепа и грамзивост врлине, а време новац, млади уметник, Александар Тодоровић, створио је серију духовитих и провокативних цртежа. Обилато се користећи амблемима тоталитарних режима и поп културе, уметник исцртава метафору реалности, уз веома јасан критички став. Овако згуснута симболика цртежа директно и недвосмислено комуницира са посматарачем и преноси му запажање уметника: свет је изопачен, а зло је свуда.

Комбинацијом цртачких техника уметник постиже готово штампани визуелни квалитет радова, који га повезује са плакатом, из чије основе аутор црпи и комуникативност израза. Модернистичким ликовним језиком и карикирањем је створен главни анти-јунак серије, дебели политичар, илити оваплоћење свих идеја актуелних друштвених зала: он је све, лопов и демагог, као и шоумен попут Елвиса, а све у циљу што боље “продаје” сопственог лика и дела. Тодоровић свог анти-јунака поставља у различите ситуације у којима се овај одлично сналази, и уз незаобилазни осмех себе тежи да представи као изванредно шармантног лидера новог поретка. Овај негативни протагониста је представљен као миљеник, али и контролор медија. Он је Велики брат који прети да нас прождере и уништи, уколико се не повинујемо његовим правилима.

Серија цртежа Александра Тодоровића није само оштра критика савремених друштвених вредности и њихове пропаганде, већ и упозорење на постојећу вредносну, медијски креирану, атмосферу . Уметник наводи на размишљање и позива на ревалоризацију система, поручујући да упркос Великом брату не будемо још само једна цигла у зиду индиферентне људске масе.

Цртежи Небојше Којовића су класично изведене студије и предлошци, нежног, пастелног колорита и смиреног израза, чему доприноси техника оловке или акварела. Уметник свој скицен-блок испуњава једноставним потезима барокног квалитета, док студиозно ређа своје цртачке белешке. Ова питома илустративна решења нас уводе у свет бајки, измишљених пејзажа и драгих нам јунака из детињства, изведених марљиво и наизглед немарно у исти мах. Суптилно се служећи линијом и бојом, уметник гради лични израз, кроз танано описане карактере ликова из маште. Ведри и благи, цртежи Небојше Којовића представљају својеврсни ларпурлартистички деликатес непретенциозно намењен евокацији маште и уживању ока.

Ана Бамбић Костов