Трагом Хелмута Њутна

у галерији Уметничког центра Универзитетске библиотеке, од 22. јуна до 05. септембра 2012. Соња Јанков ће се представити изложбом Трагом Хелмута Њутна.

Приказ изложбе

Ана Бамбић Костов

Кохерентни цртачки циклус Соње Јанков  интересантан је због начина на који уметница приступа представљачкој проблематици фигуре и нефигуралних ликовних елемената. Већ нам само име изложбе, “Трагом Хелмута Њутна”, наговештава фигуралност, али ауторка фигуру третира као полазну тачку коју додатно надограђује словима, елементима преузетим из штампарског домена, као и неретким колажираним акцентима.


Ослањајући се на идеју Жака Дериде, ауторка тежи да естетски и ликовно, то јест вредносно, изједначи “визуелне трагове”, у ствари акт и крупно штампана слова и на тај начин добије нарочиту концептуално апстрактну композицију.
Она “кадрира” своје цртеже готово плакатски и тиме постиже ефекат механички штампаног отиска, чија прегледност скреће пажњу посматрача на сваки елемент понаособ.
Потпуна индивидуализација инспирацијских полазишта уметнице видљива је у бројним евокацијама на њен боравак у Немачкој, које се огледају у колажираним исечцима карата за хамбуршки метро, распореда возова, малим папирним сведочанствима из свакодневног живота, као и у препознатљивој естетици црно-белих филмова која је овде свеприсутна.
Лични поглед је још изразитије истакнут називима цртежа, који су често омаж филмским, али и филозофским величинама које ауторка посебно цени. Композиција је стабилизована црвеним акцентима који су већином једини бојени елемент рада.


Концептуално и естетски промишљени цртежи Соње Јанков представљају омаж групи уметника и филозофа, у чијим је уметничким остварењима и интелектуалним промишљањима ауторка пронашла инспирацију повезујући заједничке нити.
Ауторка је овиме спровела цртачко истаживање чији је резултат аналитични циклус који можемо посматрати као јединствену целину.


Ауторка о изложби
Процес писања, а тиме и цртања, по Жаку Дериди је чист траг који је разлика у трајању.[1]
Када се траг настао механичким путем (фотографија и типографија) пренесе у руком исцртани визуелни код, слова и актови постају еквивалентни једни другима на вредносном нивоу.
И једни и други постају визуелни трагови по себи, ахроматични ликовни елементи који су нам доступни једино путем чула вида.
Стога су радови усмерени на визуелну тематику (Lobster O’Brien са повређеним оком, Godard’s Layers, Greenaway’s Layers, G, Sfumato/Smoking Pleasures, Punctual Walk) и на Лаканову тријаду реалног, симболичког и имагинарног у процесу перцепције, односно у спони између мишљења и делања.


О ауторки

Соња Јанков је прву самосталну изложбу Cogito Ergo Sonnet реализовала у Шок галерији Арт клинике у Новом Саду, 2012. године.

[1] Цитирано према: Jacques Derrida, Of Grammatology, превела Г. Спивак. Baltimore: John Hopkins University Press, 1997, стр. 65.