На чају са Вирџинијом Вулф

у суботу 8. децембра у 19:30 у Галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Артие центар за промоцију културе, уметности и дизајна у сарадњи са Уметничким центром Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” организовали су мултимедијални перформанс „На чају са Вирџинијом Вулф“.

Представа је осмишљена као драмски перформанс који ће извести млада глумица Тијана Кондић, употпуњен видео и аудио снимцима, који се на савремен начин осврћу на лик и дело велике енглеске књижевнице Вирџиније Вулф, али и на књижевност и друштвену ангажованост данас. Перформанс „На чају са Вирџинијом Вулф“ представља наставак изложбе Универзитетске библиотеке „Врхови енглеског романа“ која је отворена у октобру у холу библиотеке, поводом 200 година од рођења Чарлса Дикенса и 130 година од рођења Џејмса Џојса и Вирџиније Вулф. Улаз на представу је слободан, али је број слободних места ограничен.


Вирџинија Вулф  је рођена у Лондону, 25. јануара 1882. крај реке Уз код Родмела. Била је енглеска књижевница и један од кључних аутора наративног модернизма и оснивачица феминистичке књижевне критике. Након смрти оца Леслија Стивена, познатог књижевног критичара и издавача, сели се са сестром у Блумзбури, подручје средњег Лондона које је, током времена постало окупљалиште једног слоја британске интелигенције. Удаје за издавача, писца и друштвеног активисту Леонарда Вулфа. Ускоро објављује свој први роман, “Тхе Воyаге Оут”, 1915., који није донео већи креативни пробој, али је поставио неке од њених доминантних тема и видова израза. Тада се јављају први снажнији живчани сломови и напади дубоког психичког раскола који су је пратили до краја живота и који су били и узрок њеног самоубиства. Као вид радне терапије Вирџинија Вулф и њен супруг оснивају “Хогарт Прес”, независно издавачко удружење која је требала да служи афирмацији авангардних и маргинализованих писаца. Следе велика остварења књижевног модернизма: романи „Госпођа Деловеј”, 1925., „Ка светионику”, 1927., „Таласи“, 1931. те збирке есеја и књижевних критика, „Сопствена соба”, 1929., „Три гвинеје” 1938. Њен познији рад укључује конвенционалнији роман „Године”, 1937. те последње велико остварење, роман „Између чинова”, 1941. године. Мучена нападима душевне болести (слушне и визуелне халуцинације, дубока депресија), који су још појачани избијањем 2. светског рата, Вирџинија Вулф извршила је самоубиство утапањем у реци Уз, крај имања у Родмелу у Сасексу 28. марта 1941. године.


08 - 12 - 2012