История

По оснивању Библиотеке, њени фондови су формирани од поклона, првенствено страних универзитета и фондација, али и појединаца. Приликом усељења у новоподигнуту зграду, фонд је садржао 57.254 свеске. Све до Другог светског рата он је растао на основу примљених легата, репарација из Немачке и откупом значајних библиотека научних и културних радника, као и набавком удџбеника и приручника неопходних корисницима са Универзитета. Пред Други светски рат фонд је садржао 318.772 свеске.

Од октобра 1944. до 1963. године (пошто је Народна библиотека Србије срушена 6. априла 1941. током немачког бомбардовања), Универзитетска библиотека је добијала обавезни примерак свих публикација штампаних у Србији. Стизао је велики број поклона, започета је размена са многим научним библиотекама у земљи и иностранству, а обезбеђен је и стални прилив наменских средстава за набавку књига што је довело до приметног раста фондова. До ослобођења набављане су претежно публикације из области друштвених наука на француском и немачком језику, да би се доцније набавна политика усмерила на све научне области и све језике. Почетком новог миленијума фонд је порастао на преко 1,5 милиона свезака. У њеним магацинима чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација.

Фонд серијских публикација садржи више од 8.500 наслова у преко 700.000 свезака. Од тога је 5.200 наслова страних серијских публикација, највећим делом на енглеском, немачком, француском и руском језику. Због тешкоћа у финансирању серијских публикација, претежни део овог фонда набавља се разменом и поклоном. Од краја 2000. године Библиотека располаже лиценцом за EBSCO, који садржи базе података са неколико хиљада електронских часописа у пуном тексту из области друштвених наука и медицине. Године 2001. формиран је Конзорцијум за обједињену набавку библиотека Србије, КоБСОН, чији су оснивачи поред Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» и Народна библиотека Србије, Библиотека Српске академије наука и уметности, Универзитетска библиотека «Никола Тесла» из Ниша. Универзитетска библиотека из Крагујевца и Заједница библиотека универзитета у Србији. КоБСОН је од оснивања финансирало Министарство науке, обезбеђујући лиценце приступ до страних електронских извора информација преко Академске мреже АМРЕС. Данас је преко КоБСОН-а свим библиотекама и установама прикљученим на Академску мрежу доступно преко 35000 страних електронских часописа.

У фонду реткости смештене су рукописне, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка и збирка карата. Овај фонд садржи око 13.500 публикација од непроцењиве вредности.

Посебно је значајна збирка рукописних ћирилских књига, којих са одломцима има 90. Најстарији су рукописи из 13. века. Рукописи су микрофилмовани, а дигитализација је у току. Значајна је и збирка рукописа на оријенталним језицима, писаним углавном у нашим крајевима, која садржи укупно 397 у 633 књиге. Најстарији рукопис датира из 1206. године. Ова збирка је комплетно дигитализована и укључена у портал Europeana Libraries.

У фонду реткости се чува 15 инкунабула, најстаријих штампаних књига из 15. века, 13 страних и две српске. Из 16. века у фонду реткости се чува 220 књига, од којих је посебно значајна збирка књига из 16. века (србуља), штампаних у Венецији, Грачаници, Себешу, Милешеви, Мркшиној цркви, Скадру, Трговишту и Београду. Посебно је значајан и добро очуван је примерак Четворојеванђеља, штампан у Београду 1552. године.Из 17. века у збирци се налазе 362, а из 18. века 890 књига.

Драгоцена је и архивска збирка, која садржи писма и документа настала од краја 17. до 20. века. Највећи део ове збирке чини лична преписка знаменитих личности, са око 4.000 јединица, као и.збирка географских карата и атласа. Од старих карти посебно су занимљиви бакрорези - планови Београда из 18. века.

Скупштина Београдског универзитета је 1987. године донела одлуку о формирању информационог система Универзитета, у оквиру којег је Универзитетска библиотека одређена да буде центар за научне и стручне информације. Исте године је успостављена и прва терминалска веза преко модема са иностраним информационим изворима. Информатори, стручњаци за различите научне области помажу корисницима у претраживању специјализованих база података на компакт дисковима и других електронских публикација из фонда Библиотеке. Прва база података набављена на компакт диску била је Science Citation Index за период од 1980. надаље. Од 1996. године, када је реализован пројекат интеграције локалних мрежа у Библиотеци и њиховог повезивања на LOTEX сегмент јавне академске мреже, у Интернет учионици корисницима је доступно и претраживање свих јавно доступних информација преко Интернета, а на располагању им је и помоћ у претраживању.

Данас библиотеке више нису само физички простор, него и чвориште на светској мрежи, њиховом фонду не припада само оно што имају у магацинима, већ и све што је доступно преко Интернета. Библиотека тренутно има у свом магацину преко 1,5 милиона библиотечких јединица, око 230.000 записа у електронском каталогу и приступ до 35.000 страних електронских научних часописа, 40.000 електронских књига и двадесетак база података, тако да може да задовољи потребе истраживача.