Милутин МиланковићВеликан светске науке са Београдског универзитетавиртуелна изложба |
||
|
||
Увод | Милутин Миланковић (Даљ 1879 – Београд 1958), астроном и геофизичар светског гласа и творац математичке теорије цикличних промена климе на Земљи условљених варијацијама у њеном осунчавању, био је професор Универзитета у Београду од 1909. године до краја свог радног века. Дипломирао је и докторирао на Високој техничкој школи у Бечу као први Србин доктор техничких наука и до 1909. радио је као пројектант широм Аустроугарске монархије. Када је позван да преузме катедру за примењену математику на Београдском универзитету, одлучио је да се досели у Србију и да се посвети науци, којој је остао веран целог живота. У науци је био чист теоретичар и једини алат којим се служио били су папир и оловка, логаритамске таблице и шибер, уз чију помоћ је дошао до веома сложене теорије цикличних промена климе условљених променама осунчавања површине планете. О свом животу и раду рекао је следеће:
„Живео сам у царевини, краљевини и у републици, као
слободан грађанин, као обвезник у браку, у војсци и државној служби. Преживео
сам, и то сваки пут у зараћеној земљи, два балканска и два светска рата,
био сам на бојном пољу и у затвореничком логору, одмарао се по апсанама,
таворио у интернацији, стењао под непријатељском окупацијом. Но, поред
свега тога, науживао сам се и свега угодног и лепог што сам га, тражећи,
нашао, или на њ случајно набасао.“
„У научничком позиву нашао сам угодно уточиште јер сам њиме био заштићен од многих трзавица које су потресале цео свет. Под тим кровом уредио сам и опремио своју научну радионицу, па, лично одвојен од великог света, али у сталној духовној вези са његовим знаменитим научницима, изградио своју научну област, своје неприкосновено духовно имање. У тој радионици сам провео, са кратким прекидима, четрдесет година, пишући и публикујући своја дела.“ Милутин Миланковић био је члан Српске краљевске академије и Југославенске академије знаности и умјетности од 1920, почасни члан Матице српске од 1927, потпредседник Српске академије наука од 1948. у три мандата, члан Академије природних наука у Халеу. Данас се сматра једним од највећих научника свих времена који су се бавили планетом Земљом. |
|
1879-1904 | ||
1904-1909 | ||
1909-1914 | ||
1914-1919 | ||
1919-1958 | ||
Радови
у којима је Миланковић цитиран |
||
Миланковић и Дунав | ||
Последњи пут промењено: 25/11/2014 19:09
© Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Контакт: webmaster@unilib.bg.ac.rs