Милутин МиланковићВеликан светске науке са Београдског универзитетавиртуелна изложба |
||
|
||
Увод | Прво запослење добио је у
техничком бироу барона Питела, који се бавио пројектовањем и извођењем
армирано-бетонских конструкција.
Градио је фабричке хале, аквадукте за хидроцентрале, колектор за Београдску канализацију, армирано-бетонске мостиве, патентирао нов тип ребрастих армиранобетонских таваница и објавио прву расправу о армираном бетону „Прилог теорији армирано-бетонских носача“. Године 1906. објавио је и другу расправу на исту тему са новим резултатима, а 1908. и расправу „О мембранама једнаког отпора“, којом је утврдио да је идеалан облик резервоара за течност чији зидови имају једнаку чврстоћу - облик водене капи. Од 1908. био је запослен као инжењер највишег ранга у највећем грађевинском предузећу у Аустроугарској. Имао је шест признатих патената, велики углед у грађевинским круговима и добро је зарађивао. Но када је добио позив да преузме катедру примењене математике на Београдском универзитету, одлучио је да прихвати позив. Позив професора универзитета би му оставио много више слободе за бављење научним истраживањима него што је имао као инжењер, а жељу за бављењем науком и интелектуалном слободом коју би му тај позив пружио имао је од раде младости. Био је свестан тога да ће имати много мања примања и да је Београд далеко слабије развијена средина него Беч, али је ипак одлучио да се посвети науци и да допринесе највише што може развоју Београдског универзитета. |
|
1879-1904 | ||
1904-1909 | ||
1909-1914 | ||
1914-1919 | ||
1919-1958 | ||
Радови
у којима је Миланковић цитиран |
||
Миланковић и Дунав | ||
Последњи пут промењено: 25/11/2014 19:09
© Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Контакт: webmaster@unilib.bg.ac.rs