SVETSKI DAN KNjIGE: Prva kolekcija sive literature u Srbiji

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ 23. aprila 2014. u 12 časova u sali na prvom spratu predstavlja početak rada na prvoj kolekciji sive literature u Srbiji.

Siva literatura obuhvata materijale kao što su katalozi proizvoda, uputstva za upotrebu, izveštaji, radni papiri istraživačkih grupa, neobjavljeni rukopisi, brošure, blogovi, i slično. Ovu literaturu ne kontrolišu komercijalni izdavači, jer primarna namera autora nije objavljivanje dela.

 

Temu sive literature osvetliće kroz predavanje „Mogućnosti za razvoj sive literature u bibliotekama Srbije“ bibliotekari Milena Kostić i Emila Mitić.

 

Prva kolekcija sive literature u Srbiji se razvija u okviru projekta Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ za javnu i visokoškolsku mrežu biblioteka: prenos znanja, sadržaja i programa.

 

O sivoj literaturi

 

Siva literatura (grey literature) se dosta razlikuje od klasične literature, časopisa i knjiga. Ona obuhvata neformalno objavljen pisani materijal u kome se osnovne informacije o tekstu, kao što su ime autora, datum izdavanja ili izdavačka kuća, ne mogu lako pronaći. Pod sivu literaturu spadaju mnoge vrste dokumenata u štampanom i elektronskom obliku nastale na svim nivoima vlasti, u akademskoj, poslovnoj i industrijskoj sredini. Ova vrsta materijala predstavlja važan izvor informacija za istraživače jer je autentična, originalna i aktuelna. Koliko je ona važna govori podatak da udeo sive literature citirane u publikacijama iz različitih naučnih disciplina zauzima značajni procenat (npr. u bibliotečko-informacionim naukama iznosi oko 20% svih izvora informacija).

 

Rezultati istraživanja su često detaljniji u izveštajima, doktorskim disertacijama i zbornicima nego u časopisima i distribuirani su čak 12 ili 18 meseci pre nego što se objave na nekom drugom mestu. Pojedine činjenice se pojavljuju samo u sivoj literature.

  

Međutim, siva literatura nije strogo vezana za naučna istraživanja, niti je ograničena na jedno polje nauke. Naprotiv, u pitanju su vrlo različiti materijali, počev od doktorskih disertacija, preko tehničkih izveštaja vladinih agencija, do informacija o proizvodima, brošura, vodiča, blogova, neobjavljenih rukopisa, biltena, uputstava za upotrebu, i slično.

  

 

Koncept sive literature nastao je sedamdesetih godina prošlog veka kada Čarls Oger u prvom izdanju svoga dela, objavljenom 1975. godine, govori o izveštajima, o njihovom velikom broju koji se svakodnevno značajno uvećava i o tome kako ih je, bibliotekarski, teško klasifikovati i predstaviti, ali sa druge strane i o njihovom rastućem uticaju na naučna istraživanja, što je u potpunom skladu sa onim što se danas zove siva literatura.

Više informacija o sivoj literaturi biće dostupno od 23. aprila 2014. na stranici Univerzitetske biblioteke http://unilib.rs/sivaliteratura