Из личног архива Анице Савић Ребац

Изузетна ерудиција Анице Савић Ребац, видљива у целом опусу и одабиру тема које је проучавала, оплемењена је истовремено и ширином њене мисли којом је анализирала Његошев спев „Луча микрокозма“. У студијама „Његош и богомилство“ (1951) и „Његош, кабала и Филон“(1952) као и „Песник и његова позиција“, касније објављеним у збирци под називом „Хеленски видици“, Аница Савић Ребац покушава да објасни присуство старих филозофских, мистичних и гностичких учења у Његошевом спеву, као и идеја која воде порекло из оријенталних извора, орфизма, зороастризма, манихејства, из средњевековног неоманихејства богумила и катара, проналазећи их  на крају и у Кабали и код Филона.

Знајући како су ретки неоманихејски, богумилски и катарски споменици, Аница Савић Ребац наглашава да је „поред извора из научних публикација и разговора са људима од науке, Његош имао и други извор, у мутним сећањима и полузаборављеним традицијама које су још постојале у разним круговима народа, не само у забаченим крајевима Босне већ и у Црној Гори.“

У жижи њеног испитавања су три основна елемента на којима почива Његошев спев: концепција пада душе у материју, светлосна филозофија или изједначавање Бога са светлошћу и слика космичке борбе сила светлости и таме.

Разматрајући филозофске елементе кабале у Лучи, Аница Савић Ребац наводи да је добила подстрек за њихово проучавање када је текст спева својим немачким преводом учинила доступним страним истраживачима, као што су Ханс Лајзеганг, један од највећих класичних филолoга 20. века, Дени Сора, француски писац и професор, као и Гершом Шолем, професор кабалистике у Јерусалиму, који јој је указао на важност кабале за Лучу. Истражујући даље, установила је да се „кабалистички елементи у Лучи преплићу са елементима из једног још удаљенијег и неочекиваног извора“ а то је филозофија Филона, који означава човека у исти мах и као зрак и као микрокосмос. На тај начин, код Његоша, преко појма „идеје“, налазимо нову комбинацију елемената који потичу од Филона и Кабале, јер сама „луча“ је зрак, искра, божански део душе, њен небески двојник.