Овај вебсајт представља архиву старог вебсајта Универзитетске библиотеке који је био у функцији до 2013. године и од тада се не ажурира. Молимо Вас да посетите вебсајт unilib.rs на ком можете пронаћи актуелне информације и изворе. Хвала!
You are visiting an archived website of the University Library in Belgrade that was functional up until 2013 and is not being updated since. Please visit unilib.rs for current information and resources. Thank you!

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
Loading
 
 
Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovic

ПРОЈЕКТИ

Уметнички центар

Предавање
Колективне акције

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
13. октобар 2011. године у 19 сати

Колективне акције:
Путовања изван града 1976 – 2010 Догађај – Документација – Инсталација

Сабине Хензген

Од 1976. године „Колективне акције“ организују „путовања изван града" која се састоје од заједничког путовања групе учесника из метрополе Москве у „незапоседнути“ простор природе, који отвара могућност имплементације алтернативних облика естетског доживљаја и колективне акције. Углавном је то снегом прекривено и дрвећем ограничено поље (на периферији, у парку, у шуми), што представља позорницу за минималну акцију која тематизује образце перцепције и категорије испод конвенционалног језичког и сликовног света: присуство / одсуство, близина / даљина , звук / тишина, ритмичке секвенце, пауза...

Бело поље, које се како у традицији супрематизама Казимира Малевича, „осветљавања“ Мартина Хајдегера тако и у будистичкој Шуњати концепцији разуме као демонстрационо поље за актере, као простор перцепције и као поље рефлексије за учеснике. Код путовања се у ствари ради о експериментима, који служе за истраживање наше сопствене свести и о интрорспекцији у стању очекивања догађаја.

Између празног центра и границе перцепције се у естетском експерименту „Колективних акција“ појављује читав низ других поља, зона и трака, који се преплићу: стварни догађај се не одвија само на емпиријском пољу, већ и у свести учесника. Увођење минималних елемената акције се фокусира на проширење очекивања, која се у току одвијања акција у ствари празне од било каквог конкретног садржаја. Кроз разне трикове и маневре – као што су „скретање погледа“ или „очекивање без испуњења“ – се кроз принцип „празних акција“ анулирају наводни циљеви и садржаји акције и тако увек наново бивају разочарани они учесници који су навикнути да очекују илузионистички спекаткл.

Ово се такође очитава у програмској серији акција са геслима „Колективних акција“. Група је 1977. године у природи окачила транспарент на коме је било гесло: „ Ја се не жалим ни на шта и све ми се свиђа, упркос чињеници да никада нисам био овде и ништа не знам о овом месту“. Годину дана касније следило је следеће гесло: „Чудно је што сам себе лагао, да никада нисам био овде и да ништа не знам о овој месту, јер је у ствари овде као и свуда, само што се овде јасније осећа и дубље не разуме“. Натписи на транспарентима са сопственим поетским текстовима у виду зен будистичких коан изрека је суочавање са стратегијама есетизације идеолошке културе, која је усмерена на варку универзалне хармоније, у којима се истина и лаж, чињеница и фикција не могу разликовати.

“Колективне акције“се не исцрпљују у перцепцији ситуације на терену, тајанственост акција подстиче мноштво коментара на текстове. У видно поље тако долази граница између језика и вањезичке реалности, између текста и не-текста и између ситуационог „искуства» - геста што је истоветно импулсу бескрајне интерпретативне спирале у којој се ситуација и документација међусобно надовезују. Код „Колективних акција" се у ралне акције прво уводе текстуалне парадигме (упутства, правила, планиране структуре), што кроз документацију са друге стране доводи до настајања текстиуалних и појмовних простора, који су касније повод за нове акције.

У више од тридесет година су “Колективне акције“реализовале 124 перформанса. У последњм изведеним акцијама под називом „декорација-2010" се ради о трансформацији предходно планиране акције гесла: Уместо транспарента гесла у природи је инсталиран један декоративни, сјајни, златни објекат који након краја СССР упућује на фасцинацију гламуром и на приказ богатства и моћи као на јендну нова идеологију у Путиновој ери.

Тек кроз документацију односно фактографију су “Колективне акције“такође и за посматраче, који нису сами учествовали у перформансима, уопште разумљиви. Инсталација омогућава посетиоцима изложбе, да се упуте на “секундарно” путовање кроз различите слојеве документације, која се састоји од описних текстова, прича, теоријских коментара, дискусија, цртежа, фотографија, видео материјала и веб сајта. На тај начин они не постају само учесници у процесу реконструкције догађаја акције, већ они потенцијално могу да користе стечено искуство такође и за генерисање нове, сопствене перспективе за акцију. Подстицај за отварање нових перспектива је посебно очигледан обзиром на чињеницу да инсталација није у традиционалном уметничком простору, већ у инжењерском бироу на периферији Глајдорфа, куда по аналогији “Колективних акција” путовање из града води.

Подстицај за отварање нових перспектива у оквиру "Штајерске јесени у Грацу" се посебно очитовао у чињеници да се инсталација није догодила у традиционалном уметничком простору, већ у инжењеринском бироу на периферији Глајсдорфа, дакле у питању је путовање изван града.

У Београду, међутим, се Колективне акције сусрећу са Уметничком задругом Трећи Београд, при чему се ствара једно поље тензије унутар узајамног односа акције и рефлексије, близине и удаљености, идентификације и отуђења.

Сабине Ханзген

 

 

Последњи пут промењено: 25/11/2014 19:08

© Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Контакт: webmaster@unilib.bg.ac.rs
Булевар краља Александра 71, Београд · тел: (+381.11) 3370-509 · факс: (+381.11) 3370-354