Михајло Идворски Пупин

По повратку из Берлина Пупин је своју академску каријеру започео као предавач на новооснованом електротехничком одсеку на Рударској школи Колумбија колеџа у Њујорку. Са својим колегом Франсисом Б. Крокером је зачетник нове електротехничке школе. У Универзитетској библиотеци се налазе књиге са посветом овог Пупиновог сарадника.

Први велики успех у научном раду постигао је у области хармоника извора наизменичне струје. На овоме се базира и Пупинов проналазак вишеструке телеграфије. По открићу Х-зрака, применивши своје раније радове из проласка струје кроз разређене гасове успео је да 1896. год. направи рендгенске снимке који су по неким изворима први у САД. У књизи о Рендгенским зрацима од Едварда Томпсона се између осталог говори о Пупиновом унапређењу Рендген технике скраћењем експозиције, захваљујући примени флуоресцентног застора испред филма.

Пупинови и Теслини радови су цитирани у списку литературе предавања чувеног физичара Лудвига Болцмана из 1893. године.

До свог најзначајнијег открића дошао је на основу Лагранжовог трактата „Аналитичка механика“ који је купио у антикварници у Паризу, применивши решење уопштеног Лагранжовог проблема на простирање електричних таласа.

У Одељењу реткости се чува споменица Михајлу Пупину која садржи факсимил овог патента и низ чланака и фотодокумената од патентирања Пупиновог система телефоније и телеграфије 1900. године у Аустро-Угарској, до његовог спровођења у Немачкој.

У њој је и први број часописа Fernkabel (1922) у коме је под насловом редакције “Die Anfänge der Pupinischen Erfindung” објављен текст М. Пупина на енглеском језику.

Публикације “Wissenschaftliche Veröffentlichungen aus dem Siemens-Konzern” садрже чланке у којима се говори о „пупинизацији“-

И у другим књигама и часописима у посебној збирци се могу наћи Пупинови радови и чланци о применама његових проналазака.