Милутин Миланковић
Великан светске науке са Београдског универзитета

На изложби је приказан животни пут Милутина Миланковића (Даљ 1879 – Београд 1958), првог Србина, доктора техничких наука, од школовања на Техничкој високој школи у Бечу до професора примењене математике на Београдском универзитету (1909-1955) и признатог светског научника, чије име данас носе по један кратер на Месецу и Марсу и једна мала планета. Његов главни допринос светској науци је астрономска теорија климе, којом је утврдио да се клима на Земљи циклично мења под утицајем положаја Земље у односу на Сунце и друге планете и промена нагиба осе ротације. Ти циклуси се данас називају његовим именом. Миланковић се сматра и зачетником космичке климатологије, а резултати до којих је дошао потврђени су мултидисциплинарним истраживањима на свим континентима и на Марсу. О његовом делу одржано је и више конференција у земљи и свету, а радови су му цитирани у водећим светским часописима из области астрономије, геофизике, геологије, климатологије, екологије и других наука.

На изложби се налазе његови научни радови, радови из области историје науке, више издања чувене научно-популарне књиге «Кроз васиону и векове», копије докумената везане за његов живот и рад, публикације посвећене његовом делу и страни часописи у којима је цитиран а налазе се у фонду Универзитетске библиотеке. Аутори изложбе и каталога су др Стела Филипи-Матутиновић и Адам Софронијевић, стручни консултант је проф. др Александар Петровић а ликовни уредник Наташа Матовић.

Миланковић је цео живот провео у градовима на Дунаву и веома је волео реку. Стога је у Универзитетској библиотеци као пратећа манифестација постављена и изложба награђених уметничких фотографија Наташе Матовић, апсолвента са Факултета примењених уметности, «Дунав, моја импресија».