Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
Loading
 
 
Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovic

ПРОЈЕКТИ

Уметнички центар

ЗАМПА ДИ ЛЕОНЕ

ПОЗИВАМО ВАС НА ЗАМПУ ДИ ЛЕОНЕ У ОБЛИКУ ЦРТЕЖА И ТЕКСТА
Под насловом:
"ЗАМПА ДИ ЛЕОНЕ СЕ БОРИ ПРОТИВ НЕОЛИБЕРАЛНОГ КАПИТАЛИЗМА,
САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ И АКТИВИЗМА У КУЛТУРИ"

И док студенти на летњим феријама раде да би платили школарине за наредну
годину, у Универзитетску библиотеку се на Дан Борца 4. јула усељава Зампа ди Леоне на два месеца!!!

Отварање: 4. јули 2008. у 18 часова
Универзитетска библиотека Светозар Марковић,
Булевар краља Александра (Револуције) 71
Београд


"...Морам да кажем да ми је екстремно забавно увек када погледам сајт
Зампа ди Леонеа. Тако освежавајућа анализа стања ствари у региону
Балкана је увек добродошла! Ко је Зампа ди Леоне? Немам појма, иако
моји пријатељи из Србије и Црне Горе и остали прозвани играмо улоге у
Зампиним стриповима. И док год Зампа ди Леоне кроз технику стрипа,
гради снажну митолошку нарацију, хипер-хистерично преиспитивање
стања ствари у уметности, интерни флукс комплексних релација, смешно,
критички, али не и офанзивно критички, ја не марим уопште ко је до
врага Зампа ди Леоне!..."
Зампа ди Леоне - критички преглед
(http://artefact.mi2.hr/_a03/lang_en/www_leone_en.htm)  Марина Гржинић
(2004)

"...Зампа ди Леоне- мит, нет утвара, стрип јунак новог доба, цyбер
терорист или арт обмана? Појављује се изненада као свједок доба у
којему је арт постао културни капитал хиперпродукција бесмислених
радова, а активистичка акција само бескрајно аплицирање страним
фондацијама. И док „обични људи" грцају тражећи свој комад капитала,
активисти и сувремени умјетници приклонили су се истим циљевима
користећи се софистициранијим средствима. Посљедично су и арт и
активизам изгубили било какву критичку оштрицу и жељу за промјеном
која би надилазила оквире постојећег, све више постајећи само
салонско-елитистичка професија.
Зампа ди Леоне тренутачно је једини лик с ових простора који,
комбинирајући медијску субверзију, урнебесну зајебанцију, пародију и
јасну критику, разобличава све оно што у назнакама већ одавно
сумњамо. Зампа ди Леоне је узнемирио духове и изазвао праву стрку у
србијанским арт-активистичким новомедијским круговима, али се сири и
даље. На његовом су се удару нашле иконе нашега доба: теоретичари
попут Негрија, Ловинка и Марине Гржинић, познате и признате умјетнице
као што су Марина Абрамовић и Тања Остојић те новомедијски колективи
и техно-оптимисти попут Kuda.org.
Нитко не зна тко се крије иза Зампе - он је потпуно независан луђак за
којег су сви чули и мисле свашта; он ипак постоји као конструкција
више људи, то јест свих оних који га прослеђују даље. Изазивајући
разноразне субверзије, шаљући позиве на непостојеће конференције,
препуштајући се слободном колективном стваралаштву и укључујући
многе, Зампа ди Леоне носи нову енергију, искрену и зајебантску, те
прераста у покрет који се бескомпромисно обрачунава са свим облицима
фејка и тржишне хијерархије..."
"ЗАМПА ДИ ЛЕОНЕ", 04, мегазин за хакирање стварности (двоброј 08/09),
јули 2005, Загреб, Лела Вујанић (2005)

"...Они који су били жртве неслане Зампине шале као компензацију су на
поклон добили - неизмерно кратак али & неизмерно вредан тренутак
боравка у свету у коме је - НЕМОГУЋЕ ОСТВАРЉИВО! Ето доказа КАКО МАЛО
- МОЖЕ БИТИ БЕСКРАЈНО ВЕЛИКО. То је она празнина о којој сам ти
говорио, објашњавајуци ти Зампин рад. Уметност је мртва, живела
уметност! (узвикује Зампа ди Леоне - откривши неизмерне просторе
теоријске празнине)..."
e-mail, Драган Папић (2005)

"...Ту искру скоро дечје радости на трен пробуђене наде, да су могуће
& немогуће ствари - никада нећу заборавити!..."
e-mail, Ера Миливојевић (2005)

"...Зампа ди Леоне у свом стрипу и веб сајту „У дупету Балкана
2000-2005" збија шале са уметницима, укључујући реномиране уметнике и
недавне успешне пројекте групе IRWIN и Тање Остојић, затим Милице
Томић и Уроша Ђурића, те куратора Бранка Димитријевића и Марине
Гржинић и циља на критику репрезентације Балканске уметничке сцене у
контексту западне уметности. Њихови цртежи и језик којима се служе
циљају да буду нека врста субверзивног активизма, али засигурно има у
ставу Зампа ди Леоне извесне амбиваленције у односу према активизму.
Иако њихов стејтмент гласи: „У дупету Балкана", се бави феноменима
активизма у култури и уметничке праксе у региону Западног Балкана и
Европе у протеклој половини декаде", њихов иронични приступ према
активизму постаје јаснији кроз даље текстове..."
"Инсценирана (не)видљивост"
(http://eipcp.net/transversal/1202/milevska/en), Сузана Милевска
(2005)

"...Зампа, још једном хвала на огледалу које нам дајеш и хвала
SEEcultu који је све то комплетно објавио на интернету:
http://seecult.org/v-web/gallery/ZampaDiLeone
Нека свако прочита, нек научи и нек покуша да се мења, јер ово што
ради Зампа ди Леоне стварно лечи. Треба се овом ружном огледалу
насмејати и можда ћемо сви отићи на пластичну операцију и окренути
нови лист..."
e-mail, Дејан Сретеновић (2005)

 "...Који су мотиви као и позиција са које Зампа ди Леоне наступа? Да
ли је Зампа ди Леоне стрип, сатира, политички памфлет, социо-критичка
анализа сцене, арт пројекат или ништа од тога? Милица Томић је недавно
у Блицу изјавила да "овај стрип чини нашу сцену релевантном". Али
поставља се питање коју сцену и да ли она уопште постоји
структурисана кроз неки вредносни систем? Сцена коју не чине
галеристи, арт менаџери, теоретичари, часописи, издаваштво, која је
подржана с тек неколицином институција у целој земљи које бију битку
с државним органима око приоритета у културној политици државе и с
хроничним недостатком средстава за њихово преживљавање, није ништа
друго до симулација сцене развијеног цивилног друштва..."
Необјављени текст за Блиц, Урош Ђурић (2005)

"...Историја Зампа ди Леоне је кратка, а још уже јесу њихове мете. То
су поља савремене уметности и културног активизма, генерално
ограничена на регион Балкана. Активност Зампа ди Леоне која се
догодила у право време и на правом месту чини је заиста историјском.
Ово дело је настало у време једне измишљене историје (традиције) да
би управо негирало ову измишљотину на најбруталнији начин. Реч је о
првом фанзину Зампа ди Леоне "У дупету Балкана" који пародира
целокупан покрет балканизације једне уметничке праксе. Било је доста
критике о изложбама Балканске савремене уметности, које су
организовали славни куратори Харалд Сзееманн и Рене Блоцк. И заиста,
врло једноставна анализа би могла показати директне везе између старе
национал-фашистичке репрезентације Балкана у Европи и скорашње
праксе, тј. естетизоване политике славних куратора..."
"LEARNING FROM UNDERGROUND"
(http://zeitgenoessischekunstserbien.blogspot.com/2006/07/sezgin-boynik-lernen-vom-underground-1.html),
Sezgin Boynik (2006)

 

 

 

 

 

 

Последњи пут промењено: 25/11/2014 19:08

© Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Контакт: webmaster@unilib.bg.ac.rs
Булевар краља Александра 71, Београд · тел: (+381.11) 3370-509 · факс: (+381.11) 3370-354