Публикације др Светозара М. Марковића

Осим публикација које чине посебну библиотеку др Светозара М. Марковића, у фонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” чувају се следеће публикације које је др Марковић, схвативши огроман значај популарних издања за едукацију и здравствено просвећивање различитих група српског становништва, написао и објавио у периоду од 1903-1910. године:

• Материнство и оток ногу: (нарочито намењено женама, родитељима и мужевима)
• Одговор на критику г. д-ра М. П. Јевремовића: секретара санит. одељења: (на лекарски извештај Панчићеве гимназије)
• Лекарски извештај за школску 1903-1904 год
• Лекарски извештај о Трећој београдској гимназији за школску 1904-1905
• Три јавне конференције за школску хигијену и народно просвећивање: (по стенографским белешкама): говори свих говорника верно су прибележени
• Туберкулоза и алкохолизам с гледишта народнога просвећивања и здравља: предавање Св. М. Марковића држано на XI конгресу Српских Земљорадничких Задруга у Пироту 1906 године
• Лекарски извештај о здравственом стању ученика у Трећој београдској гимназији: за школску 1906-1907 годину
• Лекарски извештај о здравственом стању ученика и зграде у Богословији Св. Саве: за школску 1907-1908 годину
• Основа и потка народнога просвећивања

Публикација Материнство и оток ногу написана са циљем очувања и побољшања здравља жена је, према ауторовој препоруци, намењена нарочито женама, родитељима и мужевима а желећи да нагласи важност савета и препорука које се могу прочитати у њој, др Марковић истиче: „Материнство је најкомпликованија функција женинога живота”.

Публикација је издата је у Београду 1903. године, а доктор Марковић посветио ју је „светлој успомени своје рано преминуле мајке”.

Брошура Туберкулоза и алкохолизам с гледишта народнога просвећивања и здравља, представља штампано предавање које је др Марковић одржао на XI конгресу српских земљорадничких задруга у Пироту 1906. године, у којој, између осталог, слушаоцима поручује „Ми смо Срби један врло чудан народ. Ми у Србији имамо крушака, јабука и другога воћа и то воће продајемо другоме, а ми правимо од шљива ракију, пијемо је и скраћујемо себи живот. То је чиста штета за нас; оно што је добро за нас ми дајемо другоме, а оно што није задржавамо за себе...”

Још једна публикација доктора Марковића, такође издата под покровитељством Друштва за школску хигијену и народно просвећивање 1910. године, под насловом Основа и потка народнога просвећивања, такође нам говори о томе колико се доктор Марковић несебично залагао за добробит српског народа. На првој страни, под насловом „Место предговора”, између осталог пише: „Ову малу књижицу треба пажљиво да прочитају: Они који су радили, који раде и који истински желе радити на народном просвећивању у Србији [...], сви учитељи, свештеници и остала народна интелигенција [...]. Они који искрено воле наш народ са свим његовим манама и недостацима и који желе радити да он има што мање мана и недsостатака свих врста [...].”