Карл Лине у Универзитетској Библиотеци
- поводом триста година од рођења -

Шведски научник и професор Универзитета у Упсали Карл Лине (1707-1778) је један од људи чији је допринос развоју природних наука непроцењив и трајан. Његово име сусрећу и данас, 300 година после његовог рођења, а сусретаће га и даље, док год буду постојале природне науке, сви они који се у свом професионалном раду користе називима врста живих бића. Лине је увео ред у «хаос» имена и описа животиња и биљака, који је, на разним језицима, био прикупљен у научним делима до осамнаестог века. Он је дефинисао стандардизован начин описивања живих бића и одредио имена на латинском језику свим до тада познатим и описаним врстама биљака и животиња, као и њихово место у класификационој шеми коју је назвао «Систем природе» (Systema naturae). Сваку врсту је дефинисао само са две речи на латинском језику – именом рода и придевом који одражава неку особину дате врсте. Укупно је дао називе и класификовао 7700 биљних и 4400 животињских врста. Његов принцип је задржан до данас, а сва научна имена живих бића која је он дефинисао имају уз назив рода и врсте и скраћеницу L. која означава да им је име дао сам Лине. Овај шведски природњак је дао и научно име нашој врсти – Homo sapiens и класификовао је у ред Primata.

У класификационом систему живих бића временом је долазило до промена, пре свега, такорећи свакодневним откривањем нових врста живих бића, али принцип класификације и принцип једнозначног дефинисања сваке врсте на латинском језику остао је и даље опште признат.

Лине ће заувек остати упамћен као човек који је огромну количину до тада постојећих сазнања организовао и учинио доступним свима којима је то било потребно, стварајући, како би то рекли ми библиотекари, каталог природе. Одржавао је веома интензивну комуникацију са научницима и љубитељима природе свога доба из свих крајева света, прикупљао је узорке и описе живих бића и уносио их у свој класификовани преглед Система природе. Прво издање његовог дела Systema naturae из 1735. састојало се од 11 табли, а тринаесто издање из 1770. године имало је 3000 страница.

У Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» у Београду чува се у Одељењу реткости десет оригиналних дела Карла Линеа, а једно у библиотеци Природњачког музеја у Београду. Све ове књиге су, овом приликом изложене по први пут за ширу јавност. Изванредни цртежи биљака и животиња којима су ова дела илустрована представљају посебно интересантан материјал. Изложба даје преглед живота и рада Карла Линеа, а изложена су и дела његових ученика, светских путника Петера Лофлинга и Андреа Спармана из фонда Универзитетске библиотеке.

Библиотеке данас својим фондом сматрају не само оно што имају у магацинима, него и све публикације које су доступне преко интернета. Напорима Линеовог друштва у Лондону, Универзитета у Упсали и многих ботаничких башти, библиотека и музеја у свету, велики део грађе везане за Линеа и његов рад је дигитализован. Пошто је та грађа сада и део фонда Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» јер је доступна свим њеним корисницима, у каталогу ове изложбе наведени су поред података о изложеним публикацијама из фонда библиотеке и подаци о електронски доступним издањима Линеових књига, хербарских листова, кореспонденције, итд.

Посебну захвалност за реализацију ове изложбе дугујемо Шведској амбасади у Београду, чијим залагањем је Универзитетска библиотека добила за посетиоце изложбе 300 примерака публикације Шведског института из Стокхолма Carl Linnaeus / by Gunnar Bronberg, богат илустративни материјал и право приказивања током трајања изложбе документарног филма «ExpeditionLinné», снимљеног у част тристогодишњице Карла Линеа. Филм приказује путовања троје младих људи по свим континентима и морима планете Земље и њихове сусрете са водећим умовима данашњице, који покушавају да пруже одговор на питања како се треба понашати да би наша врста опстала и како наука може помоћи да се створи бољи свет.

                                                                        Др Стела Филипи Матутиновић