Дани српско-мађарских културних веза

17. октобра – 7. новембра 2002.

У Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” у Београду су 17. октобра 2002. одржани су Дани српско-мађарских културних веза као вишенедељна културна манифестација у оквиру које је организована изложба Српско-мађарске културне везе праћена серијом предавања, разговора и академских вечери. Ова богата и неисцрпна тема културних и историјских прожимања два суседна народа – Срба и Мађара осветљена је са више аспеката и указано је не историјски дуготрајне и актуалне везе мађарског и српског народа.

Изложба књига из фонда Универзитетске библиотеке обухвата 263 библиографске јединице, али то је само део материјала који Библиотека поседује: због његовог обиља и разноврсности било је нужно прибећи селекцији како би се означиле основне линије развоја српско-мађарских културних веза, од средњег века до данас. Концепција ове изложбе је била усмерена према истраживању основног, интегративног тока, који чини потку свих осталих, конкретнијих културних веза онако како су се појављивале у историјском континуитету.

Као што је концепција изложбе подразумевала приказивање великог броја различитих облика укрштања, који би требало попут делова мозаика да саставе глобалну слику српско-мађарских културних веза, и предавања у оквиру програма покривају по један релевантан аспект ове теме.

Прво вече одржано 17. октобра је имало карактер уводног предавања посвећеног општим питањима узајамних утицаја у уметности, књижевности и култури и на њему су говорили најкомпетентнији стручњаци: академик Јованка Калић, академик Динко Давидов и проф. др Сава Бабић. Друго вече (22. октобра) је било посвећено делу Петра Милошевића, књижевника и доцента на Катедри за славистику Универзитета “Етвеш Лоранд”, где су учествовали мр Гојко Тешић, проф. др Сава Бабић, др Дејан Ајдачић и аутор. Два дана касније одржано је књижевно вече посвећено овогодишњем добитнику Нобелове награде Имреу Кертесу, на којем је говорила књижевни критичар и преводилац Викторија Радич, дајући веома утемељен и исцрпан приказ живота и рада овог писца.

Вече одржано 31. октобра било је посвећено Бели Хамвашу, када су гости Универзитетске библиотеке били чланови Друштва Беле Хамваша из Балатонфиреда. На вечери су учествовали и проф. др Сава Бабић, Марија Вранић-Игњачевић, библиотекар саветник у Универзитетској библиотеци и организатор овог програма и Слободан Јовић, енолог и професор на Пољопривредном факултету.

У уторак 5. новембра одржано је вече посвећено етнографији Срба у Мађарској. Говорили су проф. др Душан Дрљача, мр Мирослава Лукић-Крстановић и мр Младена Прелић. На последњој вечери (7. новембра) приказана је књига Историја Мађара, коју су представили аутори проф. мр Золтан Ђере, мр Тибор Пал и уредник библиотеке Полис проф. др Смиља Марјановић-Душанић.

Данима српско-мађарских веза Универзитетска библиотека је започела циклус под називом Ми и други о везама српског народа са другим народима, а читав програм, који обухавата изложбу праћену каталогом и серију предавања, уједно представља и модел будућих културних догађаја овог типа. Вековне везе Мађара и Срба омогућиле су да овај културни програм буде довољно информативан, богат и разноврстан. Читава манифестација, стога, добија вишеструки смисао – не само што указује на понекад заборављене и запостављене везе Срба и Мађара које треба неговати, већ открива баштину српског и мађарског народа и показује у којој мери се те традиције сусрећу, преплићу и међусобно оплођују.