Овај вебсајт представља архиву старог вебсајта Универзитетске библиотеке који је био у функцији до 2013. године и од тада се не ажурира. Молимо Вас да посетите вебсајт unilib.rs на ком можете пронаћи актуелне информације и изворе. Хвала!
You are visiting an archived website of the University Library in Belgrade that was functional up until 2013 and is not being updated since. Please visit unilib.rs for current information and resources. Thank you!

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
Loading
 
 
Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovic

О НАМА

Изложбе

ЛУКА ЋЕЛОВИЋ (1854-1929)
велики добротвор Београдског универзитета

 

Биографија

Лука Ћеловић родио се у засеоку Придворцима код Требиња, на Светога Луку 18(30) октобра 1854. године. Још као дечака, родитељи су га послали у Бања Луку код очевог пријатеља Јована Пиштелића, да служи у трговини. Бања Луку напушта 1871. године и одлази у Брчко код стрица Јована Ћеловића да ради у његовој трговачкој радњи. У Брчком се и завршава школовање Луке Ћеловића али не може са сигурношћу да се утврди да ли је имао два или четири разреда основне школе.

Као осамнаестогодишњи младић, Лука, 1872. године долази у Београд. Његов земљак, архимандрит Нићифор Дучић, помогао му је у проналажењу посла и сместио га, као помоћника, у трговину Радосављевића и Игњатијевића. Када је пукла невесињска пушка, односно избио херцеговачки устанак 1875. године, Лука се, као добровољац, враћа у родну Херцеговину. У борбама са Турцима био је лакше рањен, али се брзо опоравља и у својој чети наставља борбу. Пошто и Србија објављује рат Турској, добровољци из Херцеговине враћају се у Београд, са њима и Лука, па наставља војевање у оба српско – турска рата, 1876. и 1877 – 1878. године.

По завршетку рата Лука почиње самостални посао. Његови земљаци, познати београдски трговци Паранос и Крсмановић, помажу му при отварању радње. Трговао је житом, шљивама, храном. У почетку је пословао са својијм бившим газдама а касније са трговцима из Пеште и из Трста. Напорним радом, штедљивошћу, одлучношћу, бистрином, проширује посао и постаје угледни трговац.

Иако релативно још млад човек, Ћеловић је увидео да је за Кнежевину Србију потребно да удружи домаћи капитал како би се задовољиле потребе трговине за кредитом, па оснива 1882. године Београдску задругу. Све до своје смрти био је на челу задруге и његова је заслуга што је ова задруга заузела једно од најугледнијих места међу тадашњим новчаним заводима. У своје време, задруга је давала зајмове Београдској општини, па чак и држави.

Од 1912. године, Лука је члан Управног одбора Народне банке Кнежевине Србије. Нарочито се мора истаћи његов пожртвовани рад на спасавању имовине Народне банке за време Првог светског рата. Ћеловић прати новац Народне банке до Солуна а потом га, лађом, преноси у Марсеј. У Марсеју Народна банка притиче у помоћ избеглицама а Лука Ћеловић је за то време њен дежурни члан.

Лука Ћеловић је стару Савамалу, део града око железничке станице који је изгледао запуштено и по коме се за време поплава, у не тако далекој прошлости, саобраћало чамцима, претвори у отмен, модеран део града. Прво је подигао своју кућу у улици Краљевића Марка бр. 1, па луксузну палату Београдске задруге, затим, за оно време, огромну палату Бристол. Урадио је и велики, леп, прави европски парк чије је одржавање свакодневно надгледао.

Мало школован, више самоук, Ћеловић је ценио знање, школу и науку. Још 1911. године, у свом првом тестаменту, оставио је све своје имање Београдском универзитету јер је видео да је приватна помоћ драгоцена при оскудици средстава за научни рад и школство. Своју намеру о оснивању Задужбине Луке Ћеловића – Требињца, београдског трговца, саопштио је ректору Универзитета крајем децембра 1925. године, изразивши жељу да се оснивање задужбине објави на дан Светог Саве, 27. јануара 1926. године. Тога дана је тадашњи ректор Универзитета Павле Поповић прочитао Основно писмо о оснивању Задужбине. У њему Лука захваљује пријатељима на саветима и услугама који су му помогли да стекне свој иметак и благодари Србији у коју је дошао као нејако дете из Требиња, у којој је целог века радио и стекао богатство. Приход Задужбине трошиће се и употрбљавати за научне потребе и циљеве Универзитета.

Вредност његове имовине износила је тада око 30 милиона динара.

Библиотека Луке Ћеловића, после његове смрти, смештена је у Универзитетску библиотеку, и као посебна библиотека, носи ознаку ПБ 6.

После Дугог светског рата, дошло је до национализације зграда које је Лука Ћеловић оставио Универзитету, један део је претворен у студентски дом. Тај део је Универзитет, сматрајући да није подесан за ову намену, разменио са предузећем Металсервис за станове.

 

Последњи пут промењено: 25/11/2014 19:09

© Универзитетска библиотека "Светозар Марковић". Контакт: webmaster@unilib.bg.ac.rs
Булевар краља Александра 71, Београд · тел: (+381.11) 3370-509 · факс: (+381.11) 3370-354