Рођен је у селу Врелу, округ ваљевски, где је похађао основну школу. Гимназију и Велику школу завршио је у Београду. Био је професор у гимназијама у Неготину, Ваљеву, Књажевцу, Зајечару, професор Учитељске школе у Београду, професор па директор гимназије “Јосиф Панчић” у Београду. Био је и краљев посланик у Народној скупштини, секретар (пуних 40 година) Чупићеве задужбине. Бавио се добротворним радом. Објавио је велики број књига, претежно граматика српског језика и граматичких поука. Имао је осморо деце. Надживела га је само кћи Бранислава.

После њене смрти 1936. године, њен супруг Стеван Н. Јаковљевић, начелник Министарства саобраћаја у пензији, поклонио је 1937. године библиотеку свога таста Универзитетској билиотеци, са књигама и Живојиновог сина Василија, студента права у Паризу и кћи Браниславе. Библиотека има 876 дела са укупно 2138 свезака. Дела су из књижевности, теорије књижевности, књижевне критике, лингвистике, историје, правни приручници и уџбеници на француском језику. Уз библиотеку је поклоњена и биста Браниславе Симић, “Симићево дете”, гипс, 1904. година, висина 64 см, рад вајара Петра Убавкића.

Биста се налази у  Професорској читаоници Библиотеке.

Урамљена фотографија породице Симић и урамљене литографије српских писаца које су красиле дом Симића, налазе се у холу испред Одељења реткости.

Ознака јој је ПБ14.