Потиче из познате породице. Матурирао је у Новосадској гимназији 1892. са 17. година, а докторат права у Будимпешти одбранио је у 21. години. Бавио се и политиком и 1910. ушао као посланик у Угарски сабор и био члан парламента све до 1918. Председник Матице српске био је од 1911. до 1920. године. Основао је 1923. у Новом Саду фабрику авиона Икарус, коју је касније преселио у Земун. Био је на челу новосадског Ротари клуба. Као и други Дунђерски, био је народни добротвор. Слао је вагоне хране у сиромашне крајеве у време гладних година. За Универзитетску библиотеке у Београду купио је за 320.000 динара изузетно богату библиотеку новосадског библиофила Петра Стојадиновића и поклонио је 1929. године.
Дунђерски је откупио библиотеку познатог библиофила Петра Стојадиновића, директора новосадске “Заставе” и поклонио је 1929. године Универзитетској библиотеци.
Када се сазнало да Петар Стојадиновић, вредни сакупљач књига продаје своју библиотеку и да се за њу интересују и многи купци из иностранства, управа Универзитетске библиотеке је, немајући средстава да је купи, понудила Михајлу Пупину да је он откупи и поклони Универзитету. Пупин у том тренутку није могао да помогне али је предложио да се нађе десет имућних људи који би ову библиотеку заједнички купили и да ће он бити један од њих.
У међувремену, док се та преписка водила, др Дунђерски је, за 320.000 откупио Стојадиновићеву библиотеку и поклонио је, 1929. године, Универзитетској библиотеци, на радост јавности јер је спречено да се наше културне тековине разносе по свету.
По богатству и вредности књига, ово је после библиотеке Јоце Вујића, доцније добијене, најлепша и најдрагоценија посебна библиотека. Има 4841 инвентарни број и око 8.000 књига. Састоји се “из српских књига и часописа до којих се сада тешко долази и којих ће убудуће бити све мање”. Драгоцене су реткости у њој: 11 штампаних србуља из XVI века, међу којима је Четворојеванђеље Тројана Гундулића, прва штампана књига у Београду из 1552. године, као и Четворојеванђеље јеромонаха Мардарија из Мркшине црквеиз 1562., 2 штампана одломка из XV и XVI века, од којих је први одломак цетињског Октоиха из 1494. године, прве штампане књиге на нашим просторима, 7 рукописних књига од XVI до XVIII века, од којих је најстарији Минеј за април игумана Павла из 1541. године. Поред овог, библиотека има 38 старих и ретких књига из XVIII века и 325 ретких књига из прве половине XIX века. Од посебне важности су и многобројни часописи и разна периодична издања која је данас тешко наћи и комплетирати. Ту су, на пример, издања Матице српске, Српске академије наука, Чупићеве задужбине, Друштва светог Саве, затим часописи Отаџбина, Јавор, Стражилово, Даница, Бранково Коло, Босанска Вила итд. Све су ово издања са обимном грађом за изучавање политичке и културне прошлости српског народа.
Заједно са библиотеком, др Дунђерски је поклонио и 160 оригиналних писама из периода од XVIII до XX века, међу којима су и писма Викентија Ракића, Саве Текелије, Димитрија Фрушића, Петра Петровића Његоша, Лукијана Мушицког, Лазе Костића, Ватрослава Јагића, Јована Јовановића Змаја, Илариона Руварца и других. Највише је писама патријарха, митрополита и епископа српске православне цркве из XVIII и почетка XIX века, на пример патријарха Арсенија Јовановића и Јосифа Рајачића, митрополита Павла Ненадовића, Мојсија Петровића, Викентија Јовановића, Стефана Стратимировића и других. Ова преписка пружа несумњиво важан материјал за проучавање прошлости српске цркве и српског народа.
Библиотека носи ознаку ПБ5.
Преузмите дигитализоване рукописе:
