У архивској збирци Одељења реткости Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, међу другим вредним документима, чувају се и цртежима илустровани рукописи славног песника Јована Јовановића Змаја (1833–1904). Рукописе је 1932. године, заједно са својом библиотеком и осталом архивском грађом, коју је деценијама систематски и посвећено прикупљао, поклонио Јоца Вујић (1863–1934), познати библиофил из Сенте. У архивској збирци налази се и неколико Змајевих писама, већином из последње деценије XIX века, која су у њу доспела као поклон велепоседника Гедеона Дунђерског (1875–1939). Наиме, Дунђерски је 1929. године откупио библиотеку познатог библиофила Петра Стојадиновића, којој је припадало и 160 писама значајних српских књижевника и историјских личности, и даровао је Универзитетској библиотеци.

Јован Јовановић Змај био је један од најплоднијих, најразноврснијих и најомиљенијих српских песника. Његове љубавне и сатиричне песме сврставају га у изабране класике српског романтизма, али је он свој најсавршенији израз ипак остварио на пољу дечје поезије, по којој је остао и најпознатији у ширим читалачким круговима. Највећи део дечјих песама Змај је објавио у Невену, веома популарним дечјим новинама које је, као „Чика Јова“, издавао од 1880. године све до краја живота. Сâм је цртао поједине илустроване прилоге, показујући велико умеће и у овој области људског стваралаштва. О његовом таленту сведочи и податак да је Змај израдио амблем који краси сва издања Српске књижевне задруге.

У архивској збирци Одељења реткости чувају се рукописи Змајевих песама (На путу живота, Комендија за грош и Згодно место) и кратких прозних састава (Бркајлије, Лија у кокошињаку, Облак и Даув, тигрокоњ). За разлику од сличних Змајевих рукописа који се чувају у другим библиотекама, на овима није назначено да су предвиђени за објављивање у Невену. Илустрације којима су обогаћени пружају увид и у визуелну димензију Змајевог стваралачког процеса, у коме је, захваљујући двоструком таленту, између речи и слика очигледно постојала чвршћа веза од уобичајене.

Како је, од краја XIX века па све до данас, многим генерацијама сусрет са Змајевом поезијом био први или један од првих сусрета са светом књижевности, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ сматра да је дигитализација његових рукописа које чува у својим фондовима, као и неких од најстаријих издања његових дела, пригодан начин да се обележи Национални дан књиге и да се стваралаштво овог класика српске књижевности непосредније приближи како корисницима библиотеке, тако и широј јавности.

Даница Филиповић, Зоран Бајин