Дигитална ћирилица

Поводом Дана Библиотеке и Дана Ћирила и Методија и словенске писмености и културе, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” виртуелно је изложила седам репрезентативних рукописних књига из своје збирке ћирилских рукописа. Јединствене уметничке опреме и лепих писарских потеза, рукопис Четворојеванђеља (Рс 21), представљен је и непосредно у изложбеном простору дигиталног уређаја. Место и време настанка изложеног Четворојеванђеља, које се одликује калиграфском вештином писара и илустрацијама са представама четворице јеванђелиста, нису још тачно утврђени. На корицама се налази запис којим се сведочи да се књига 1685. године налазила у поседу јеромонаха Пахомија „од Црне Реке“ — манастира Црне Реке. Поред Четворојеванђеља, виртуелно су представљени: Панагирик (Рс 1) писара Венијамина из манастира Свете Тројице код Пљеваља из 1595. године; Минеј за јануар (Рс 15) са Службом Светом Сави од Теодосија, настао крајем XVI или почетком XVII века; Псалтир с последовањем (Рс 31), писан 1652. године, са додацима из XVIII века, на коме се налази запис „Доситеја ђакона хоповскога“ – вероватно Доситеја Обрадовића; Служабник (Рс 33) из треће четвртине XVI века, у коме се налази и Кратка Служба Светом Симеону; Барањски препис Душановог законика (Рс 39), настао у првој половини XVI века, коме су, као и другим преписима Душановог законика, прикључени скраћена Синтагма Матије Властара и Јустинијанов зборник; као и зборник древних повести са саставом индијских поучних прича – Поведаније о древних повјестех и Стефанит и Ихнилат (Ћоровић 31).