Дигитална ћирилица

Највећи део физичке изложбе чине преводи дела словенских књижевности на српски језик, објављивани од средине 19. века до почетка Првог светског рата. Из њих је за дигитализацију издвојено седам наслова. Од превода дела руске књижевности одабрани су најстарији, Капетанова ћерка Александра Пушкина, објављена 1849. године, Шињел Николаја Гогоља, објављен у Мостару 1902. године, и Хаџи Мурат, последње белетристичко дело Лава Толстоја, чији се превод на српски појавио уочи самог избијања светског рата. Од превода дела пољске књижевности одабрани су Козачка освета Михаила Чајковског, објављена у Београду 1854, и Приповетке Хенрика Сјенкјевича, објављене у Новоме Саду 1887. године. Од превода дела чешке књижевности одабран је Сеоски роман Каролине Свјетле, објављен у Београду 1879, а од превода бугарске књижевности сатирични и забавни Баја-Гање Алека Константинова из 1907. године.