У архивској збирци Одељења реткости Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, у заоставштини Анице Савић-Ребац (1892-1953), налази се и руком писано писмо Милоша Црњанског упућено Аници 1919. године.

Према ауторки Љиљани Вулетић „тог октобра 1919. године, између Анице и Црњанског почеће да се догађа нешто што се није тицало уметности и стихова, већ емоција, нешто што је у њихове животе, унело напетост, наговештавајући љубавну причу између њих двоје. Све је почело писмом Милоша Црњанског Аници Савић. Како је наша песникиња доживела лирско удварање Црњанског, да ли је прихватила његову понуду? По догађајима који су уследили, рекло би се, да није.” (Живот Анице Савић-Ребац, Београд, 2002)

Али, може ли се у то бити сигуран, када је о Црњанском реч? Тек, остала је и песма посвећена Аници Савић. Истини за вољу, Црњански ту своју песму није ценио и тек је на инсистирање другог великог песника, Стевана Раичковића, у другој прилици допустио да се она прештампа.

PDF Е-Каталог