Емилијан Јосимовић је рођен у месту Стара Молдава, у данашњој Румунији 1823. године, у српској породици. Основну и средњу школу похађао је у Карансебешу и у Лугошу. Петогодишње студије технике завршио је 1845. године на Политехникуму у Бечу (ванредно је слушао филозофију и природне науке). Миша Анастасијевић, који је сарађивао са Емилијановим старијим братом Јовом, помагао је у Емилијановом школовању, будући да су Јосимовић и његова браћа (поред Јове је имао и два млађа брата), рано остали без оца.

Од 1838. до 1840. године, већ са својих петнаест година, Јосимовић као дијурниста (дневничар), стиче праксу на Бегејском каналу. Од јула до септембра 1845. радио је као инжењер на изградњи прве железничке пруге у Мађарској.

Године 1845, са своје двадесет две године, Јосимовић одлучује да пређе у Београд где ће целог живота са одушевљењем радити на стварању бољих, културнијих услова живота, на подизању првих генерација српских лицејаца и великошколаца. Од 18. септембра 1845. године до 1854. године, био је привремени професор математике и механике у Лицеју, а истовремено и хонорарни професор у Артиљеријској школи. Од 1854. до 1869. године редовни је професор математике, механике и нацртне геометрије у Артиљеријској школи. Повремено је хонорарно предавао и у Лицеју.

Редовни професор у Великој школи постао је 19. новембра 1869. године. Био је професор математике, практичне геометрије, нацртне геометрије и грађанске архитектуре.

Ректор Лицеја био је школске 1849/50 а Велике школе 1874/75 и 1876/77 године.

Из Велике школе је отишао у пензију после 33 године просветног рада, у августу 1878. године.

Емилијан се два пута женио. Прво Емилијом, кћерком Василија Лазића, и с њом је имао троје деце: кћерку Анку и два сина, Николу и Миливоја. После Емилијине смрти, Емилијан се оженио Живком са којом је 1887. године напустио Београд. Брачни пар живео је прво у Шопићу, у близини Лазаревца, а после у Сокобањи, где је Емилијан и умро 25. маја 1897. године.

Јосимовић је написао прве високошколске уџбенике у Србији из тригонометрије, математике, механике, геометрије, нацртне геометрије и перспективе, као и уџбеник о грађанској архитектури и грађењу путева. Заслужан је за увођење механике и архитектуре као посебних предмета. Био је први српски урбаниста. Године 1867. израдио је урбанистички предлог о уређењу Београда – први регулациони план у Србији. Уз њега је урадио и први прецизан геодетски премер старог дела Београда. Израдио је прву геодетску студију о премеравању територије Мајданпек.

Емилијан Јосимовић је активно учествовао у јавном и друштвеном животу Београда и Србије у којој је у то време било мало интелектуалаца. Постао је члан Друштва српске словесности 1848, а затим и Српског ученог друштва 1864. Почасни члан Српске краљевске академије постао је 1892. године. Био је члан и председник Комисије за израду пројекта закона о мерама и новцима у Србији, члан Позоришног одбора за изградњу и уређење Народног позоришта у Београду, члан Школске комисије, члан општинских комисија на пословима увођења комуналија у граду. Учествовао је и у оснивању и раду прве Техничарске дружине, претече садашњег Удружења техничара и инжењера Србије и био њен први председник 1868. године. Био је и члан Пољопривредног друштва, члан Одбора Друштва за помагање и васпитање сиротне и запуштене деце, оснивач првог српског певачког друштва 1853. године и др.

Имао је печат са девизом: „Број и мера – моја вера”.