Hronologija života i dela velikog pregaoca učiniće da se zadivimo još više, pa zašto ne reći i zbunimo. Evo zašto:

• 1858.U Negotinu, 7. aprila, rodio se Đorđe Stanojević.
• 1874.U rodnom gradu završava nižu gimnaziju, odlazi u Beograd i upisuje se u Prvu beogradsku gimnaziju.
• 1877.Završava višu gimnaziju i upisuje se na prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu.
• 1880.Kao student treće godine piše svoju prvu knjigu Zvezdano nebo nezavisne Srbije.
• 1881.Diplomira na Filozofskom fakultetu i postaje asistent kod profesora fizike Koste Alkovića. Te godine, o svom trošku, u Parizu posećuje Prvu međunarodnu izložbu o elektricitetu.
• 1883.Polaže profesorski ispit iz fizike, mehanike i nemačkog jezika. Posećuje Drugu međunarodnu izložbu o elektricitetu održanu u Beču.
• 1884.Dobija blagodejanije (stipendiju) Ministarstva vojske za trogodišnje usavršavanje u inostranstvu.
• 1885.Na Pariskoj akademiji nauka objavljuje svoj prvi stručni rad iz oblasti fizike Sunca.
• 1886.Boravi u astronomskim opservatorijama u Griniču, Kembridžu i Pulkovu u Rusiji.
• 1887.Usavršava se kod profesora Žansena u astronomskoj opservatoriji u Medonu kod Pariza. Kao član francuske ekspedicije boravi u Sibiru, u Jaroslavskoj guberniji i snima totalno pomračenje Sunca. Vraća se u Srbiju i postaje profesor mehanike i fizike na Vojnoj akademiji.
• 1888.Objavljuje knjigu Apsolutna merenja.
• 1889.Na poziv francuske vlade tri meseca boravi u Sahari kao vođa ekipe, koja je proučavala pojave na Suncu. Učestvuje na Međunarodnom kongresu o fizici Sunca u Parizu. Postaje sekretar Međunarodnog udruženja za naučnu fotografiju.
• 1890.Vodi čuvenu raspravu o uvođenju električnog osvetljenja sa prof. Markom Lekom, pobornikom primene gasa. Postaje predsednik komisije Beogradske opštine za uvođenje električnog osvetljenja.
• 1891.Postaje nadzornik radova na izgradnji prve javne električne centrale u Beogradu.
• 1892.Organizuje posetu Nikole Tesle Beogradu. Prati Nikolu Teslu u Budimpeštu.
• 1893.Postaje profesor fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta (Velike škole) u Beogradu. Šestog oktobra prisustvuje puštanju u rad termoelektrane u Beogradu, prve javne električne centrale u Srbiji.
• 1894.Objavljuje delo Nikola Tesla i njegova otkrića koje predstavlja prvu knjigu o Tesli u Srbiji, a drugu u svetu.
• 1895.Objavljuje knjige Iz nauke o svetlosti i Vasionska energija i moderna fizika.
• 1896.Objavljuje u Pariskoj akademiji nauka naučni rad „Centralne sile u prirodi“.
• 1897.Izdaje univerzitetski udžbenik „Eksperimentalna fizika“.
• 1899.Donosi u Beograd prvi rendgen aparat.
• 1900.Učestvuje u projektovanju i gradnji hidroelektrane u Užicu, na reci Đetinji, prve elektrane u Srbiji sa trofaznom strujom po Teslinim principima.
• 1901.Objavljuje knjigu Električna industrija u Srbiji.
• 1902.Objavljuje prvu fotomonografiju naše zemlje Srbija u slikama sa sopstvenim fotografijama.
• 1903.Učestvuje u gradnji hidroelektrane na reci Vučjanki i prvog dalekovoda u Srbiji od Vučja do Leskovca.
• 1904.Instalira prvu radiotelegrafsku stanicu u Beogradu i ostvaruje prvu radio vezu u Srbiji.
• 1905.Pokreće rad na projektu „Tipizirane seljačke kuće u Srbiji“.
• 1907.Osniva Komisiju za industriju hladnoće u Srbiji.
• 1908.Postaje član Međunarodnog komiteta za esperanto.
• 1909.Učestvuje u projektovanju i gradnji hidroelektrane „Gamzigrad“ na Crnom Timoku. Postaje dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu.
• 1913.Postaje rektor Univerziteta u Beogradu.
• 1915.U Parizu objavljuje rad „Bombardovanje Beogradskog univerziteta od austrougarske artiljerije“.
• 1918.U Parizu objavljuje rad „Aeroplan i prirodne nepogode“.
• 1921.Umro je 24. decembra u Parizu, na službenom putu, na kome je trebalo da nabavi avion za meteorološka osmatranja u Srbiji [1].

Đorđe Stanojević je imao mnogo prijatelja. Družio se sa prijateljem iz rodnog mesta Stevanom Mokranjcem i bio je predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva (1889–1900), koje je vodio Mokranjac. Bio je prijatelj sa velikim srpskim slikarom Pajom Jovanovićem, zatim Jovanom Cvijićem, Simom Lozanićem, Mihajlom Petrovićem Alasom, Nikolom Pašićem i Jovanom Jovanovićem Zmajem [2].

Bio je imućan čovek i sagradio je kuću u ulici Kneza Miloša u Beogradu u kojoj je živeo sa ženom Stanom, unukom vojvode Bogićevića koga je Filip Višnjić opevao u „Boju na Loznici“. Imao je kćeri Nataliju, Julku i Jelku i sina Miloša [3].

1. Рославцев Сања, Бечејац Лазар, „Проф. Ђорђе Станојевић, пионир електрификације у Србији“, Електропривреда Србије, Београд 2004 (МСТ Гајић), 54. стр, (Библиотека „Документи“, Едиција „Великани електропривреде“)
2. Димитријевић С. Милан, „Ђорђе Станојевић, Поводом 150. годишњице рођења“, Анали огранка САНУ у Новом Саду, број 4 (2008), стр. 77–83.
3. Трифуновић Драган, Живот и дело Ђорђа М. Станојевића, Београд 1992, стр. 462.